Још кад је био дете једном човеку бака је увек говорила:
- Дечко мој, ето, када велики порастеш и кад ти буде тешко на души – ти иди у храм, тамо ће ти увек бити боље.
Кад човек порасте, живот му постаде потпуно неподношљив. Сети се тада савета своје баке и пође у један храм.
И ту му неко приђе:
- Немој руке тако да држиш!
Друга дотрча:
- Немој ту да стојиш!
Трећа га помери:
- Не можеш тако да се облачиш!
Иза њега га опомињу:
-Не крстиш се како треба!
Тада му приђе једна жена и рече:
-Човече, боље је да изађеш из храма, да купиш себи књижицу о томе како овде треба да се понашаш, а онда дођи.
Изађе човек из храма, седе на клупу и горко заплака.
Одједном зачу глас:
- Дете моје, зашто плачеш?
Подиже човек своје уплакано лице и угледа Христа.
- Господе! Не пуштају ме у храм!, - рече.
Исус га загрли:
- Не плачи, они у храм ни Мене не пуштају.
Превод: Танкосава Дамјановић
феноменално ! Поздрав оче Тимотеје. Благослови.
ОдговориИзбришиhttps://sites.google.com/site/duhovnikbiblioteka/audio-biblioteka