Има ли преживелих после васкршњег славља? (васкрслих)
Ишли смо за Његовим поукама, постили и одрицали се. Прошли са Њим кроз његово страдање и дочекали Његово Васкрсење! Доживели смо велику радост. А како и не бисмо – Христос је васкрсао!
Шта се променило? Шта се за нас променило? Да ли се све завршава у радости празника у шареним јајима и јагњећем печењу, или све оно што смо проживели до Васкрсења има и неки наставак? Шта уопште може бити после Васкрсења?
Уосталом, наше исповедање вере, Символ вере завршава се:
„Чекам васкрсење мртвих. И живот будућега века. Амин“.
Остало нам је само да чекамо? Христос је за нас урадио све што је било потребно. Ако смо с Њим и верујемо у Њега – остаје само да сачекамо Његов Други долазак. Међу онима који још ходају земљом или међу онима сахрањеним – свеједно.
До краја историје остаје нам вера у Његово Васкрсење и обећања која нам је дао:
„Заиста, заиста вам кажем: Ко моју реч слуша и верује Ономе који ме је послао, има живот вечни, и не долази на суд, него је прешао из смрти у живот. Заиста, заиста вам кажем, да долази час, и већ је настао, када ће мртви чути глас Сина Божијега, и чувши га оживеће“. (Јован 5, 24-25)
„Не чудите се томе, јер долази час у који ће сви који су у гробовима чути глас Сина Божијега, И изићи ће они који су чинили добро у васкрсење живота, а они који су чинили зло у васкрсење суда“. (Јован 5, 28-29)
„Заиста. заиста вам кажем: ако не једете тело Сина Човјечијега и не пијете крви његове, немате живота у себи. Који једе моје тело и пије моју крв има живот вечни; и ја ћу га васкрснути у последњи дан“. (Јован 6, 53-54)
 |
| Ана Капор
"Други дан Пасхе... већ само понеко у Цркви. Данас смо људи једног дана. Три дана. Седмице.
А браћа нам по вјери гледали су свако јутро са Истока сунце и чекали Онога који је оног јутра васкрсао. Гледали Исток и чекали. Свако јутро је Пасха.
Тако смо побједили свијет. Кад би данас живјели радост Првог дана, свијет би опет био наш...
ХРИСТОС ВАСКРСЕ!"
Дарко Ђого
|
Не можемо а да се не запитамо - а шта би с нама било да Христос није васкрсао?
„Ако се само у овом животу уздамо у Христа, најнесрећнији смо од свију људи“ то јест – ако Христос није васкрсао, празна је и узалудна наша вера и бесмислено свако наше одрицање и жртва , глупа је наша љубав – сурово је отворен апостол Павле.
Да ли бисмо се толико детиње искрено радовали да не верујемо да је заиста васкрсао? Да ли бисмо могли тако искрено да се радујемо да се ради само о страху, о нашој паничној жељи да не живимо у бесмисленом свету?
Да ли се може „научно“ доказати да Христос јесте или није васкрсао? Како би изгледао човеков живот и да ли би у њему остало било какве слободе за љубав, тај божански начин постојања, ако би могло да се докаже било једно или друго? Зато се и не може доказати. Зато се боримо за нашу веру, наду и љубав, које је Његово Васкрсење посадило у нама.
У чувеној Жичкој беседи о правој вери Свети Сава нам је оставио, до краја века и речи: „Зато чеда моја богољубљена, ми који Га љубимо треба да чинимо дела вере у Христу Исусу Господу нашем, ми који смо примили од Њега бесмртну веру, толики дар – да не умремо никада!“
Толики дар – да не умремо никада! Дар да смрт буде само једна, макар и најважнија епизода у нашим животима створеним за вечност. Какав и колики дар!
Колика захвалност одговара толиком дару! Размислимо мало о томе. пре него што наставимо да говоримо једни другима „Христос васкрсе“! и одговарамо „Ваистину васкрсе“! – неколико дана, четрдесет дана до Вазнесења или током целе године као Свети Серафим Саровски – треба да размислимо шта све тим исповедањем прихватамо. Пред нама ипак није само чекање, већ и дела љубави која из захвалности настају.
ХРИСТОС ВАСКРСЕ!
ђакон Ненад Илић
Нема коментара:
Постави коментар