Монахиња

Из филма  „Монахиња“

Стихови протојереја Андреја Логвинова.

Музика: монахиња Јулијанија (Ирина Денисова)

Једноставно је: заволи,
Нека ти срце као свећа засија!
Тада, као риба у речној дубини,
На врху видећеш другу висину.
Једноставно је – не суди,
Као гомила која на Бога пљуваше.
Твоје призвање је – пред тобом,
Пут којим ниси ходио.

Једноставно је: заволи,
Неког малог узми под окриље!
Тада, као слободни орао у степи
Наниже видећеш другу дубину.

Једноставно је: не тугуј,
На невоље и недаће у судбини својој:
Него благодарност у сав живот свој унеси
Томе, ко ти је Живот подарио.

Једноставно је – заволи,
Једноставно је – не суди,
Једноставно је – не тугуј,
Једноставно је – свима опрости!

Песня из документального фильма "Инокиня"

муз. мон. Иулиания (Ирина Денисова), Стихи прот. Андрея Логвинова.
Ноты можно взять здесь:
https://plus.google.com/photos/113376...

Всего-то навсего: полюби,
сердечком-свечкою засветись!
Тогда, как рыба в речной глуби,
вверху увидишь иную высь.

Всего-то навсего - не суди,
как Бога сплюнувшая толпа.
Твое призвание - впереди
тобой нехоженная тропа.

Всего-то навсего - полюби,
Всего-то навсего - не суди,
Всего-то навсего - не грусти,
Всего-то навсего - всех прости!

Всего-то навсего: полюби,
Кого-то малого приголубь!
Тогда как вольный орёл в степи
Внизу увидишь иную глубь.

Всего-то навсего: не тужи,
что беды с горестями в судьбе:
Но благодарность в всю жизнь вложи
Тому, кто Жизнь подарил тебе.

Всего-то навсего - полюби,
Всего-то навсего - не суди,
Всего-то навсего - не грусти,
Всего-то навсего - всех прости!