Институт за теолошка истраживања Православног богословског факултета Универзитета у Београду крајем 2015. године објавио је зборник радова из историје Цркве Свето Предање у историји, аутора протојереја-ставрофора др Радомира Поповића, дугогодишњег редовног професора на катедри за историју Цркве. У овом зборнику су сакупљене већ објављене студије из области опште и националне црквене историје, али и чланци на актуелне теме из савремене историје Цркве.
У зборнику су публиковане двадесет и пет студије које тематски могу бити подељене у поглавља: теме из опште историје Цркве (од 4. до 10. века, са посебним освртом на обележавање јубилеја Миланског едикта и поводом хиљадугодишњице од упокојења Светог руског кнеза Владимира), затим теме из историје српске Цркве (истакнуте анализе периода Светог Симеона Мироточивог и Светог Саве); и трећи део зборника заузимају осврти на анализу црквених устава и места Цркве у земљама Европске Уније (на примеру Грчке и Финске) и на будући Свети и велики сабор православне Цркве.
У првом делу аутор се бави историјским личностима, и то: Светим Константином, Фотином Сирмијумским, ранохришћанским Светитељима на тлу источног Илирика, Јованом Касијаном, Севиром Антиохијским, Светим Фотијем Цариградским, Светим руским кнезом Владимиром. Уз то – аутор као уредник едиције Свети Оци у преводу на српски језик – читаоцима дарује и уводне студије и предговоре превода, а пише о Етерији и Јерониму Стридонском. У другом делу проф. Поповић доноси анализе Хиландарског и Студеничког типика на тему односа ктитора и игумана и послушању игумана, а затим и описује црквено-државни сабор у Жичи 1220. године. Трећи део зборника је доказ да историја – као учитељица живота – мора да се сагледава са много аспеката како би у савременом свету понудила одговоре на сва искушења. Аутор зборника анализира црквене уставе Грчке и Финске и покушава да одговори на могућа питања у вези са Црквом, ако би Србија била прикључена Европској Унији; а затим истиче десет тема које су , још од 1976. године, елабориране у предсаборским седницама и које би требало да буду на дневном реду будућег Светог и великог сабора православне Цркве.
Аутор у овом зборнику показује правилно донете закључке проистекле из историјске методологије, тако да сабране студије могу да буду коришћене за даља истраживања, односно да их студенти Православног богословског факултета и Филозофског факултета – одсек историја, уз истраживаче свих историјских института, користе и науче и нова факта и како се правилно користе историјски извори, као основно начело историјске методологије, уз помоћ студија о датој теми. Зато овај зборник препоручујемо и студентима и ђацима, али и научним сарадницима и истраживачима, да спознају да Бог учествује у историји и да ће учествовати до испуњења времена.
ђакон мр Ивица Чаировић
извор: www.spc.rs
У првом делу аутор се бави историјским личностима, и то: Светим Константином, Фотином Сирмијумским, ранохришћанским Светитељима на тлу источног Илирика, Јованом Касијаном, Севиром Антиохијским, Светим Фотијем Цариградским, Светим руским кнезом Владимиром. Уз то – аутор као уредник едиције Свети Оци у преводу на српски језик – читаоцима дарује и уводне студије и предговоре превода, а пише о Етерији и Јерониму Стридонском. У другом делу проф. Поповић доноси анализе Хиландарског и Студеничког типика на тему односа ктитора и игумана и послушању игумана, а затим и описује црквено-државни сабор у Жичи 1220. године. Трећи део зборника је доказ да историја – као учитељица живота – мора да се сагледава са много аспеката како би у савременом свету понудила одговоре на сва искушења. Аутор зборника анализира црквене уставе Грчке и Финске и покушава да одговори на могућа питања у вези са Црквом, ако би Србија била прикључена Европској Унији; а затим истиче десет тема које су , још од 1976. године, елабориране у предсаборским седницама и које би требало да буду на дневном реду будућег Светог и великог сабора православне Цркве.
Аутор у овом зборнику показује правилно донете закључке проистекле из историјске методологије, тако да сабране студије могу да буду коришћене за даља истраживања, односно да их студенти Православног богословског факултета и Филозофског факултета – одсек историја, уз истраживаче свих историјских института, користе и науче и нова факта и како се правилно користе историјски извори, као основно начело историјске методологије, уз помоћ студија о датој теми. Зато овај зборник препоручујемо и студентима и ђацима, али и научним сарадницима и истраживачима, да спознају да Бог учествује у историји и да ће учествовати до испуњења времена.
ђакон мр Ивица Чаировић
извор: www.spc.rs
Нема коментара:
Постави коментар