Добитник Награде "Извиискра Његошева“ за 2014./2015. годину је песник Љубомир Симовић. Награда се Симовићу додељује за његов целокупан књижевни рад.
Ово је данас у подне, (четвртак 4. фебруара 2016), на свечаности уприличеној у Народном позориштву у Београду, саопштио жири за доделу Награде "Извиискра Његошева“ у чијем саставу су: проф. др Јован Делић, председники чланови: проф. др Иван Негришорац, председник Матице српске, проф. др Ранко Поповић, др Драган Хамовићи књижевник Милутин Мићовић.
Сабрање је благословио Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије, поздрављајући бројне значајне личности из нашег црквеног, културног и друштвеног живота, између осталих, Његово Високопреосвештенство Архиепископа цетињског Митрополита црногорско-приморског Г. Амфилохија, Епископа рашко-призренског Г. Теодосија, изасланика председника Републике Србије Томислава Николића .г-дина Недељка Тењовића, представника амбасаде Руске Федерације у Србији са супругом,Ђорђа и Наду Момировић, власнике компаније МОНА и суосниваче овог престижног књижевног признања, присутне чланове жирија са председником проф. др Јованом Делићем, те самог добитника "Извиискре Његошеве“ – песника, драмског писца, приповедача и есејисту Љубомира Симовића.
"Ваше Високопреосвештенство, Ваша Преосвештенства, Ваша Екселенцијо, даме и господо, браћо и сестре,
Књижевна Награда „Извивискра Његошева“ основана је 2007. године у време распећа, а надамо се и уочи васкрсења српског језика у Црној Гори. Намера оснивача ове награде Епархије будимљанско-никшићке и компаније МОНА била је да се Његошевим именом и његовом неугасивом Извиискром одликују по светлим захтевима строгих књижевних мерила најбољи српски писци овог и будућих времена."
"Често нам се чини да Митрополит Петар II Петровић Његош стоји усамљен и као Владика и као песник међу својом сабраћом и једног и другог званија. И поред тога што се својим блиставим талентом и високим поетско-мисаоним дометима као песник издваја он ни данас није сам као што то није био ни за време свог земног живота. Као што је своје ретке драгоцене тренутке овде на земљи проводио у друштву Сарајлије, Вука, Бранка и Љубе Ненадовића или читајући Хомера, Дантеа и Пушкина, тако је и до дана данашњег остао божанствени надахнитељ свих писаца који су својим трудом, а милошћу Неба, задобили живу и неухватљиву песничку реч. Ако погледамо уназад на српско књижевно стваралаштво од Његошеве смрти до данас видећемо да је Његово дело током времена постајало све актуелније, да он добија достојне сабеседнике иако се увек у том свечаном збору посебно истиче његова горостасна појава и упркос томе што су многи покушавали, нарочито у његовој Црној Гори, да га изолују и изместе из Цркве, из српског језика, да га потроше и обесмисле."
"И данас се умножавају Његошева сабраћа по перу и стиху. То су они који храбро следе божанску искру свог песничког талента и њеном светлошћу обасјавају горње и доње светове, свој микрокосмос, сагледавајући и дубине адамовског пада и адског наследија код човека. Српски писци који су дотакли дубље основе наше историјске драме, лечећи косовске ране свог народа и просвећујући његову савест, препознају се као законити наследници Његошевог пера. Међу њима, у наше време, заслужује своје угледно место академик Љубомир Симовић, писац драме "Косовски бој“ и "Ходочашћа Светом Сави“ који је одлуком жирија за своје укупно дело награђен "Извиискром Његошевом“."
"Захваљујемо жирију на беспрекорном раду и мудрој одлуци и од свег срца честитамо академику Симовићу. Нека му „Извиискра Његошева“ донесе бодрост за даље стварање у славу вечне поетске речи и недељивог српског језика. Амин Боже дај."
И као драмски писац, и као лирски песник Љубомир Симовић је, како стоји у образложењу одлуке жирија, у врху не само савременог српског песништва, а по међународној афирмацији, нарочито по планетарном успеху својих драма, стекао је светско име и глас. Његова лирика има унутарњу драмску напетост, каткад дијалошку природу, увек казивачку страст и усмереност на жив говор.
"Симовићева поезија је дубоког памћења. Ослоњена на фолклорну традицију, она урања у митску архајску свест, али успоставља и жив, динамичан дијалог са старим српским песништвом и средњовековном историјом, са дубровачком поезијом и са новијом српском књижевношћу, где почасно место имају Стерија и Лаза Костић. Мотивима пута и путовања ова нас поезија повезује са античком Грчком, Византијом, Светом гором и Хиландаром, Персијом и Русијом. Она памти искуства сеоба, устанака и светских ратова, полома, погрома и братоубистава“, наводи се, поред осталог, у образложењу одлуке.
Симовић је према мишљењу чланова жирија „песник једне од наших најлепших песама молитава – Десет обраћања Богородици Тројеручици хиландарској, док је у "Балади о Стојковићима“ направио редак спој баладе, мартирија и патриотске песме са хумором и гротеском“.
"Овај мајстор поенте и парадокса предодређен је, како је написао Миодраг Павловић, да буде антологијски песник. Симовић је песник који је потврдио "суштинско старање за реч“ и нашао универзално у "криворечком аутобусу“ (Милован Данојлић), а његова поезија отвара "видик на девет вода“ (Милосав Тешић)“, закључује се на крају образложење одлуке, коју је жири за доделу Награде "Извиискра Његошева“ донио 15. јануара у Београду.
Скупу се, након прочитане одлуке жирија, обратио и сам добитник – песник Љубомир Симовић.
"Ова награда која носи Његошево име пружа ми прилику да изнесем неке закључке или претпоставке или слутње или нагађања до којих сам долазио у разним временима враћајући се делима овог песника. Оно што увек морамо узимати у обзир то је да су Његошу, у коме је Исидора Секулић видела песника васионских аспирација, око руку, ногу и крила били везани ланци владара који су га из тих његових васионских аспирација принудно приземљивали на тло историје једног малог и одасвуд, и споља и изнутра, угроженог народа. Међутим, можда су управо та приземљења чинила његово дело драматичнијим и садржајнијим и можда су му управо она обезбеђивала продужену актуелност. Основно питање пред којим се налази наш Песник постављају Владика Данило и Игуман Стефан: Што је човјек, пита Владика Данило. Што је човјек, а мора бит` човјек, више узвикује него што пита Игуман Стефан. То питање се понавља и поставља у најразличитијим ситуацијама и контекстима. Шта је човек у односу на Бога, у односу на свемир, у односу на нацију и народ, у односу на националне митове, у односу на религију, на историју, на политику, и коначно шта је човек у односу на самог себе“, рекао је, између осталог, академик Симовић.
Награда "Извиискра Његошева“ носи првобитни назив Његошевог „Горског венца“ и додељује се сваке друге године за најбољу књигу, сабрана или одабрана дела и за животно дело аутора настало на српском језику, без обзира на територију где је настало.
Досадашњи добитници овог значајног књижевног признања су: песници Миодраг Павловић, Рајко Петров Ного, потом Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски Г. Амфилохије Радовиће, теолог, беседник и есејиста, те Милован Данојлић, песник, приповедач, есејиста и преводилац.
извор: Епархија будимљанско-никшићка
4.2.2016.
Ово је данас у подне, (четвртак 4. фебруара 2016), на свечаности уприличеној у Народном позориштву у Београду, саопштио жири за доделу Награде "Извиискра Његошева“ у чијем саставу су: проф. др Јован Делић, председники чланови: проф. др Иван Негришорац, председник Матице српске, проф. др Ранко Поповић, др Драган Хамовићи књижевник Милутин Мићовић.
Сабрање је благословио Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије, поздрављајући бројне значајне личности из нашег црквеног, културног и друштвеног живота, између осталих, Његово Високопреосвештенство Архиепископа цетињског Митрополита црногорско-приморског Г. Амфилохија, Епископа рашко-призренског Г. Теодосија, изасланика председника Републике Србије Томислава Николића .г-дина Недељка Тењовића, представника амбасаде Руске Федерације у Србији са супругом,Ђорђа и Наду Момировић, власнике компаније МОНА и суосниваче овог престижног књижевног признања, присутне чланове жирија са председником проф. др Јованом Делићем, те самог добитника "Извиискре Његошеве“ – песника, драмског писца, приповедача и есејисту Љубомира Симовића.
 |
| повезан текст: БЕСЕДА О МОЛИТВИ |
Књижевна Награда „Извивискра Његошева“ основана је 2007. године у време распећа, а надамо се и уочи васкрсења српског језика у Црној Гори. Намера оснивача ове награде Епархије будимљанско-никшићке и компаније МОНА била је да се Његошевим именом и његовом неугасивом Извиискром одликују по светлим захтевима строгих књижевних мерила најбољи српски писци овог и будућих времена."
"Често нам се чини да Митрополит Петар II Петровић Његош стоји усамљен и као Владика и као песник међу својом сабраћом и једног и другог званија. И поред тога што се својим блиставим талентом и високим поетско-мисаоним дометима као песник издваја он ни данас није сам као што то није био ни за време свог земног живота. Као што је своје ретке драгоцене тренутке овде на земљи проводио у друштву Сарајлије, Вука, Бранка и Љубе Ненадовића или читајући Хомера, Дантеа и Пушкина, тако је и до дана данашњег остао божанствени надахнитељ свих писаца који су својим трудом, а милошћу Неба, задобили живу и неухватљиву песничку реч. Ако погледамо уназад на српско књижевно стваралаштво од Његошеве смрти до данас видећемо да је Његово дело током времена постајало све актуелније, да он добија достојне сабеседнике иако се увек у том свечаном збору посебно истиче његова горостасна појава и упркос томе што су многи покушавали, нарочито у његовој Црној Гори, да га изолују и изместе из Цркве, из српског језика, да га потроше и обесмисле."
"И данас се умножавају Његошева сабраћа по перу и стиху. То су они који храбро следе божанску искру свог песничког талента и њеном светлошћу обасјавају горње и доње светове, свој микрокосмос, сагледавајући и дубине адамовског пада и адског наследија код човека. Српски писци који су дотакли дубље основе наше историјске драме, лечећи косовске ране свог народа и просвећујући његову савест, препознају се као законити наследници Његошевог пера. Међу њима, у наше време, заслужује своје угледно место академик Љубомир Симовић, писац драме "Косовски бој“ и "Ходочашћа Светом Сави“ који је одлуком жирија за своје укупно дело награђен "Извиискром Његошевом“."
"Захваљујемо жирију на беспрекорном раду и мудрој одлуци и од свег срца честитамо академику Симовићу. Нека му „Извиискра Његошева“ донесе бодрост за даље стварање у славу вечне поетске речи и недељивог српског језика. Амин Боже дај."
И као драмски писац, и као лирски песник Љубомир Симовић је, како стоји у образложењу одлуке жирија, у врху не само савременог српског песништва, а по међународној афирмацији, нарочито по планетарном успеху својих драма, стекао је светско име и глас. Његова лирика има унутарњу драмску напетост, каткад дијалошку природу, увек казивачку страст и усмереност на жив говор.
"Симовићева поезија је дубоког памћења. Ослоњена на фолклорну традицију, она урања у митску архајску свест, али успоставља и жив, динамичан дијалог са старим српским песништвом и средњовековном историјом, са дубровачком поезијом и са новијом српском књижевношћу, где почасно место имају Стерија и Лаза Костић. Мотивима пута и путовања ова нас поезија повезује са античком Грчком, Византијом, Светом гором и Хиландаром, Персијом и Русијом. Она памти искуства сеоба, устанака и светских ратова, полома, погрома и братоубистава“, наводи се, поред осталог, у образложењу одлуке.
Симовић је према мишљењу чланова жирија „песник једне од наших најлепших песама молитава – Десет обраћања Богородици Тројеручици хиландарској, док је у "Балади о Стојковићима“ направио редак спој баладе, мартирија и патриотске песме са хумором и гротеском“.
"Овај мајстор поенте и парадокса предодређен је, како је написао Миодраг Павловић, да буде антологијски песник. Симовић је песник који је потврдио "суштинско старање за реч“ и нашао универзално у "криворечком аутобусу“ (Милован Данојлић), а његова поезија отвара "видик на девет вода“ (Милосав Тешић)“, закључује се на крају образложење одлуке, коју је жири за доделу Награде "Извиискра Његошева“ донио 15. јануара у Београду.
Скупу се, након прочитане одлуке жирија, обратио и сам добитник – песник Љубомир Симовић.
"Ова награда која носи Његошево име пружа ми прилику да изнесем неке закључке или претпоставке или слутње или нагађања до којих сам долазио у разним временима враћајући се делима овог песника. Оно што увек морамо узимати у обзир то је да су Његошу, у коме је Исидора Секулић видела песника васионских аспирација, око руку, ногу и крила били везани ланци владара који су га из тих његових васионских аспирација принудно приземљивали на тло историје једног малог и одасвуд, и споља и изнутра, угроженог народа. Међутим, можда су управо та приземљења чинила његово дело драматичнијим и садржајнијим и можда су му управо она обезбеђивала продужену актуелност. Основно питање пред којим се налази наш Песник постављају Владика Данило и Игуман Стефан: Што је човјек, пита Владика Данило. Што је човјек, а мора бит` човјек, више узвикује него што пита Игуман Стефан. То питање се понавља и поставља у најразличитијим ситуацијама и контекстима. Шта је човек у односу на Бога, у односу на свемир, у односу на нацију и народ, у односу на националне митове, у односу на религију, на историју, на политику, и коначно шта је човек у односу на самог себе“, рекао је, између осталог, академик Симовић.
Награда "Извиискра Његошева“ носи првобитни назив Његошевог „Горског венца“ и додељује се сваке друге године за најбољу књигу, сабрана или одабрана дела и за животно дело аутора настало на српском језику, без обзира на територију где је настало.
Досадашњи добитници овог значајног књижевног признања су: песници Миодраг Павловић, Рајко Петров Ного, потом Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски Г. Амфилохије Радовиће, теолог, беседник и есејиста, те Милован Данојлић, песник, приповедач, есејиста и преводилац.
извор: Епархија будимљанско-никшићка
4.2.2016.
извор: Serbian Composers
Composer: Zoran Hristić (1938)
Deset obraćanja Bogorodici Trojeručici Hilandarskoj, krik za mešoviti hor, ženski hor, soliste i klavijature / Ten speaking of Threehanded Virgin from Hilandar, for two choirs, soloists and keyboards
Lyrics by Ljubomir Simović (1935)
Performed by:
Ana Cvetković, soprano
Iva Mrvoš, mezzo-soprano
Radivoje Simić, tenor
Vladimir Andrić, baritone
Slobodan Marković, keyboards
Choir Krsmanović-Obilić
Choir Collegium musicum
Conductor: Darinka Matić Marović
Recorded live in Kolarac Hall in 2007.
Prvo obraćanje (First speaking)
Drugo obraćanje (Second speaking)
Treće obraćanje (Third speaking)
Četvrto obraćanje (Fourth speaking)
Peto obraćanje (Fifth speaking)
Šesto obraćanje (Sixth speaking)
Sedmo obraćanje (Seventh speaking)
Osmo obraćanje (Eighth speaking)
Deveto obraćanje (Ninth speaking)
Deseto obraćanje (Tenth speaking)
Нема коментара:
Постави коментар