НАЈВРЕДНИЈЕ

   Сопоћани.
   Апостоли у сусрету са Васкрслим Христом.
   Лица озбиљна. Не толико тренутак радости колико драматичан тренутак прихватања вере.
Дато им је да виде Васкрслог Христа, али слобода им није одузета. Суочени су са слободом да поверују. И то се види на њиховим лицима.
   Пред њима је слобода да поверују или не у све што им је учитељ говорио, у то да "свако ко верује у Њега не погине него има живот вечни".
   Да поверују да пред њима није само чудотворац, већи од свих који су се икада појавили, то су видели, већ да је са њима Син Божији. И да се његовим васкрсењем отвара пут васкрсења сваког од њих.

   Да поверују да се онај ко се причешћује Његовим Телом и Крвљу причешћује на отпуштење грехова и на живот вечни.
Та слобода је била и биће и пред сваким од нас.
   Манастор Сопоћани је био оштећен, црква је била без крова више од два века! А фреске на зидовима су опстале. Не било какве фреске него ремек дела, можда и најлепше фреске у Православљу. Запис вере.
   И ми смо пуни ожиљака као ликови на сопоћанским зидовима. Али има нас још увек. Већ дуго смо и сви ми без правог крова, али слободу нам нико не може одузети. Слободу да верујемо у Васкрслог Христа и у оно што нам је обећао.
   Србима је заправо лако.

   Можемо колико год хоћемо да пребирамо по свом културном наслеђу, али нећемо наћи ништа вредније од наших прелепих манастира. Можемо без престанка да преиспитујемо своја постигнућа кроз историју, али нећемо наћи ништа веће од тога што смо и поред свега сачували своју веру. Можемо без краја да расправљамо шта ми то вредно имамо да поделимо са светом, али нећемо наћи ништа боље и смисленије од наше вере.
   Христос васкрсе!

   свештеник Ненад Илић
   www.facebook.com/dakon.ilic