Благовештење кабларско прославило манастирску славу

   На Велику Суботу, последњи дан Страсне седмице која обухвата највеће и најстрашније догађаје у историји рода људског, наша Црква је ове године прославила и празник Благовести који представља почетак домостроја спасења. И управо на тај дан, манастир Благовештење у Овчарско-кабларској клисури имало је ту част и радост да, поводом манастирске славе Свету Архијерејску Литургију служи предстојатељ Епархије жичке владика Јустин, коме су саслуживали: архимандрит Дамјан (Цветковић), архимандрит Тимотеј (Миливојевић), игуман манастира Вазнесења на Овчару, архимандрит Јован (Никитовић), игуман манастира Вујан, протосинђел Сава (Илић), протојереј Мирослав Петров, архијерејски намесник трнавски, протојереј-ставрофор Ненад Величковић, архијерејски намесник пожешко-ариљски, јереј Никола Вучетић, архијерејски намесник љубићки, протођакон Александар Грујовић и јерођакон Иларион (Богојевић), сабрат манастира Преображења.

   Литургијско благољепије је, заједно са сестринством манастира, употпунио епархијски појац г. Иван Тајковић, а према вековном обичају српске Свете горе, били су присутни представници скоро свих околних манастира, те смо на делу могли осетити речи псалмопојца Давида: „Како је лепо и красно кад сва браћа живе заједно!“ (Пс. 132, 1). Поред монаштва и свештенства, многобројни верни народ пристигао је са свих страна, да сабран око свог духовног пастира Епископа Јустина, узнесе молитве Пресветој Богородици и њеној чудотворној икони Путеводитељки која се чува у овој светињи. Она је посредница између неба и земље, чије је име велико и чудесно, како је између осталог и рекао Епископ Јустин у беседи на Светој Литургији.
   „Сви светитељи, мученици, савремени и древни подвижници када говоре о Пресветој, увек додају присвојну заменицу – наша! Јер Она је наша Пресвета Богородица! Ми је присвајамо, јер Она припада нашем роду. Господ Бог наш Исус Христос никоме ништа не дугује. Међутим, свети оци говоре да Господ дугује само Пресветој Богорици, јер је кроз Њу добио оно што није имао – добио је људску природу, осим греха. Она је Њега родила. Зато су Пресвета Богородица и Син Њен, вечна веза нас људи са Богом“.

   Након заједничарења у Светој Чаши, трпеза љубави коју је заједно са сестринством припремила колачар гђа Зорица Филиповић из Горњег Милановца са породицом, била је постављена за све. За време славског обеда, Владику и све присутне је бираним речима поздравио архимандрит Дамјан, истакавши труд игуманије Михаиле и њеног сестринства да у дане страсне седмице припреме манастирску славу, на којој је сав благочестиви народ још једном доживео припадност својој светој цркви као заједници.
   У организовању  славе су  и ове године узели учешће и верници из Чачка, Лучана, Ариља, Ужица, са Златибора и бројних оближњих села, који током целе године долазе у ову светињу на молитвена сабрања, као и подмладак „Делија“ из поменутих околних места, који су се потрудили да у манастиру влада ред и свечана атмосфера током прославе празника. Колачар за наредну годину биће г. Бранко Давидовић са породицом из Лучана.

   Сестринство манастира Благовештења
   извор: eparhija-zicka.rs