ДОЗИВ ИЗ КЛИСУРЕ

Звекир што отвара сва срца
закуца из клисуре пресвете,
дете да се пробуди у старцу,
појцу да бело грло расплете,
да полете молитве ходочасне,
да згасне у срцу ђавоље семе.

Јемство су небеса и Творац,
истинозборац наш Свевишњи.
У тишњи је због наших греха,
чека да се, далеки, дозовемо,
и одазовемо небеској свирали,
ми Себри, у вери одавно пали.

Стара клисура Овчара и Каблара,
а вазда нова вера у избављење,
у манастирима где љубав изгара:
Јовање, Никоље, Преображење,
Сретење, Успеније, Вазнесење,
Ваведење, Тројице, Благовештење

чекају на раскршћу некрштеном
са Сином, Оцем и Светим духом,
с муком да се уселе у голе душе.
за спас, ако је још спаса за нас.
задњи је час, време потоње јури,
у клисури звекири куцају у глас.

Љиљана Браловић, Звона Светог Симеона, Глас Србије, Краљево, 2017.

Манастир Вазнесење, Вазнесење Господње - Спасовдан, 17.5.2018.