Дана 26. маја 2018. у Храму Светог Саве у Краљеву литургијским сабрањем је предстојао Епископ жички г. Јустин. Саслуживало је братство храма уз молитвено учешће верног народа. Након приноса предложених Дарова и причешћивања на освећење душе и тела, одслужен је парастос свима од века упокојенима оцима и браћи нашој по вери. Уз пламен свећа прислужених у житу, као символу залога наше вере у Васкрсење, складним појањем и молитвеним прозбама, од Господа смо замолили мирно почивање усопшима.
“Јер ако верујемо да Исус умре и васкрсе, тако ће и Бог оне који су уснули у Исусу довести с Њим“ (1. Сол 4, 13-14)
“Зашто је апостол Христову смрт назвао смрћу, а нашу уснућем? Он не користи разлику у изразима случајно и бесциљно, него да би нас поучио нечему великом и премудром. Говорећи о Христу, употребио је реч “смрт“ да би показао истинитост Његовог страдања, а говорећи о нама употребио је реч “уснуће“ да би ублажио нашу тугу. Тамо где се збило Васкрсење, он одважно употребљава реч “смрт’, а тамо где је Васкрсење предмет наде, употребљава реч “уснуће“ да би нас и самим називом утешио и укрепио наше добре наде. Уосталом, онај који је уснуо устаће, јер смрт није ништа друго до дуготрајан сан. Не говори ми да онај што је окончао свој живот не чује, не говори, не види и не осећа, јер је у таквом стању и онај који спава. Требало би да вам кажем и нешто чудно: душа уснулог као да спава, док код умрлог није тако, него је, напротив, будна.“ (Свети Јован Златоуст, Пета беседа)
Вјечнаја памјат!
протонамесник Александар Р. Јевтић
извор: eparhija-zicka.rs
“Зашто је апостол Христову смрт назвао смрћу, а нашу уснућем? Он не користи разлику у изразима случајно и бесциљно, него да би нас поучио нечему великом и премудром. Говорећи о Христу, употребио је реч “смрт“ да би показао истинитост Његовог страдања, а говорећи о нама употребио је реч “уснуће“ да би ублажио нашу тугу. Тамо где се збило Васкрсење, он одважно употребљава реч “смрт’, а тамо где је Васкрсење предмет наде, употребљава реч “уснуће“ да би нас и самим називом утешио и укрепио наше добре наде. Уосталом, онај који је уснуо устаће, јер смрт није ништа друго до дуготрајан сан. Не говори ми да онај што је окончао свој живот не чује, не говори, не види и не осећа, јер је у таквом стању и онај који спава. Требало би да вам кажем и нешто чудно: душа уснулог као да спава, док код умрлог није тако, него је, напротив, будна.“ (Свети Јован Златоуст, Пета беседа)
Вјечнаја памјат!
протонамесник Александар Р. Јевтић
извор: eparhija-zicka.rs
Нема коментара:
Постави коментар