У уторак 22. маја 2018. године свештенство, монаштво и благоверни народ сабран у никољској обитељи је са радошћу дочекао свог архипастира.
Евхаристијским сабрањем је началствовао Епископ жички г. Јустин, уз саслужење архимандрита Венијамина, игумана манастира Преображење, архимандрита Тимотеја, игумана манастира Вазнесење, јеромонаха Уроша, настојатеља манастира Увац, протојереја-ставрофора Жарка Барца, протојереја Србољуба Стојковића, протођакона Александра Грујовића, јерођакона Паладија и јерођакона Илариона.
Славље је увеличано присуством многобројног монаштва.
У току Литургије Владика је у чин јеромонаха рукоположио јерођакона Илариона, сабрата Манастира Преображење и рукопроизвео у чин игуманије монахињу Јелисавету, настојатељицу манастира Никоље.
Епископ Јустин се после пререзаног славског колача обратио присутнима. Прво је заблагодарио Господу на лепом времену које је дозволило да се служи на отвореном. У наставку беседе је рекао: ,,Данас се црква обогатила за још једног свештенослужитеља и данас је Црква Божија добила једну игуманију. Тако се Црква Божија и умножава и богати. Јер, обично људи кажу када се нешто дели онда се и губи, а у цркви што се више раздељује све више бива.“
Епископ је рекао да треба да се трудимо да будемо богови по благодати, да тражимо оно што је највредније, значајније од хране и одела; да тражимо благодат Божију и самога Бога, а све остало даће нам се. Човек бира чему ће се посветити, бира шта ће бити израз у његовом животу, а може да га испуни само Бог и да му да светлост живота. Кад дође време да нас Господ прибере из овога света, да добијемо оно што је срце желело.
Нагласио је да смо често принуђени да исповедамо и другима оно у шта ми верујемо. Ми морамо поред тога што верујемо да принесемо и дела своје вере. Дакле, није свеједно да ли ћемо постити или нећемо постити, није свеједно да ли ћемо се кајати или се нећемо кајати, није свеједно да ли ћемо Свето Причешће користити као залог будућег вечнога живота и за утврђење овде у овоме животу. Има и оних који су хришћани, који дођу понекад у цркву, а када их питате да ли се причешћују они кажу: нисмо имали потребе да се причешћујемо. А Господ Бог каже свима нама који смо у Цркви – онај који не једе тела мога и не пије крви моје нема живота у њему.
Даље је Владика објаснио да ми иако смо слаби и грешни, ипак се уздамо у милост Божију, да ће нас Господ Бог оправдати и да ће Причешће у нама деловати, јер је то сила која нас чува, припрема за вечни живот. Да не будемо привремени, да се трудимо да чинимо само оно што нам је на корист, а томе нас је научио Господ Бог наш, и као што је он дошао да раздвоји светлост од таме, тако и ми треба да расудимо шта је добро и то да чинимо.
На трпези љубави брижљиво спремљеној од вредних ручица, присутнима се обратио отац Тимотеј.
Сестринство никољско
извор: eparhija-zicka.rs
Евхаристијским сабрањем је началствовао Епископ жички г. Јустин, уз саслужење архимандрита Венијамина, игумана манастира Преображење, архимандрита Тимотеја, игумана манастира Вазнесење, јеромонаха Уроша, настојатеља манастира Увац, протојереја-ставрофора Жарка Барца, протојереја Србољуба Стојковића, протођакона Александра Грујовића, јерођакона Паладија и јерођакона Илариона.
Славље је увеличано присуством многобројног монаштва.
У току Литургије Владика је у чин јеромонаха рукоположио јерођакона Илариона, сабрата Манастира Преображење и рукопроизвео у чин игуманије монахињу Јелисавету, настојатељицу манастира Никоље.
Нагласио је да смо често принуђени да исповедамо и другима оно у шта ми верујемо. Ми морамо поред тога што верујемо да принесемо и дела своје вере. Дакле, није свеједно да ли ћемо постити или нећемо постити, није свеједно да ли ћемо се кајати или се нећемо кајати, није свеједно да ли ћемо Свето Причешће користити као залог будућег вечнога живота и за утврђење овде у овоме животу. Има и оних који су хришћани, који дођу понекад у цркву, а када их питате да ли се причешћују они кажу: нисмо имали потребе да се причешћујемо. А Господ Бог каже свима нама који смо у Цркви – онај који не једе тела мога и не пије крви моје нема живота у њему.
Даље је Владика објаснио да ми иако смо слаби и грешни, ипак се уздамо у милост Божију, да ће нас Господ Бог оправдати и да ће Причешће у нама деловати, јер је то сила која нас чува, припрема за вечни живот. Да не будемо привремени, да се трудимо да чинимо само оно што нам је на корист, а томе нас је научио Господ Бог наш, и као што је он дошао да раздвоји светлост од таме, тако и ми треба да расудимо шта је добро и то да чинимо.
На трпези љубави брижљиво спремљеној од вредних ручица, присутнима се обратио отац Тимотеј.
Сестринство никољско
извор: eparhija-zicka.rs
Нема коментара:
Постави коментар