У среду, другог дана Успенског поста, када Црква слави Пренос моштију Светог апостола првомученика и архиђакона Стефана, Његово Преосвештенство Епископ жички Господин Јустин, служио је Свету Архијерејску Литургију у Манастиру Жичи.
Владики су саслуживали: секретар ЕУО архимандрит Дамјан (Цветковић), свештенослужитељ у Манастиру Жичи архимандрит Јаков, архијерејски заменик протојереј-ставрофор Љубинко Костић, архијерејски намесник жички протојереј-ставрофор Ненад Илић, владикин секретар протосинђел Сава (Илић), старешина Цркве Светог Василија Острошког на Берановцу протојереј Иван Радовановић, парох Саборне цркве Светог Јована Крститеља у Сан Франциску протојереј Ђурица Гордић, парох Цркве Свете Тројице у Краљеву протојереј Миломир Радић, жички пароси протонамесници Драган Глигић и Милош Станисављевић, протођакон Александар Грујовић и ђакон Стефан Милошевски.
Када је наш отац Свети Сава, први Архиепископ српски заједно са својим братом Светим краљем Стефаном Првовенчаним – потоњим Симоном Монахом, градио Цркву Светог Спаса у Манастиру Жичи, јужни параклис је посветио Светом архиђакону Стефану, заштитнику Светих Немањића. Кроз векове у овој светињи, као и данас, ово је празник посебног народног сабрања.
На Светој Евхаристији, Епископ је рукоположио у чин ђакона дипломираног теолога Јована Кушића из Ивањице, и описујући тај догађај, започео је своју Архипастирску беседу, рекавши да је велика част учествовати у чину рукоположења, и велика радост, што је Црква добила још једног служитеља престола Божијег. Владика је у својој беседи, посебно нагласио важност поста за нас хришћане. Констатовао је тужну чињеницу, да многи млади на погрешан начин доживљавају и користе дигиталну технологију, живећи у једном виртуелном свету, у коме очекују врхунска уживања овог материјалног света, а без великог труда и подвига. За нас православне, рекао је Владика, пост и молитва су од изузетне важности јер нас усмеравају на суштинске вредности нашег живота – на задобијање благодати Духа Светога, и на узрастање у меру раста Христовог; пост и молитва су два крила која нас узводе у Царство небеско.
Даље у својој беседи, наш духовни отац нас је поучио да следујемо Светим оцима и да их подражавамо у њиховом животу, да бисмо били усиновљена деца Божија, богови по благодати и мали Христоси. Тада бисмо могли са апостолом рећи: “Не живим више ја него Христос живи у мени.“ Богови по благодати можемо бити, ако задобијемо ту љубав Божију, коју је имао и Свети првомученик и архиђакон Стефан, који се молио за своје мучитеље и убице, следујући Распетога и Васкрслога Христа, закључио је Владика.
Мати игуманија Јелена, са својим сестрама, по ко зна који пут је посведочила велико гостољубље, спремивши празничну трпезу за све госте.
Заиста ово беше леп и велики догађај под сводовима Царске Лавре!
Протонамесник Милош Станисављевић
извор: eparhija-zicka.rs
Владики су саслуживали: секретар ЕУО архимандрит Дамјан (Цветковић), свештенослужитељ у Манастиру Жичи архимандрит Јаков, архијерејски заменик протојереј-ставрофор Љубинко Костић, архијерејски намесник жички протојереј-ставрофор Ненад Илић, владикин секретар протосинђел Сава (Илић), старешина Цркве Светог Василија Острошког на Берановцу протојереј Иван Радовановић, парох Саборне цркве Светог Јована Крститеља у Сан Франциску протојереј Ђурица Гордић, парох Цркве Свете Тројице у Краљеву протојереј Миломир Радић, жички пароси протонамесници Драган Глигић и Милош Станисављевић, протођакон Александар Грујовић и ђакон Стефан Милошевски.
Када је наш отац Свети Сава, први Архиепископ српски заједно са својим братом Светим краљем Стефаном Првовенчаним – потоњим Симоном Монахом, градио Цркву Светог Спаса у Манастиру Жичи, јужни параклис је посветио Светом архиђакону Стефану, заштитнику Светих Немањића. Кроз векове у овој светињи, као и данас, ово је празник посебног народног сабрања.
Даље у својој беседи, наш духовни отац нас је поучио да следујемо Светим оцима и да их подражавамо у њиховом животу, да бисмо били усиновљена деца Божија, богови по благодати и мали Христоси. Тада бисмо могли са апостолом рећи: “Не живим више ја него Христос живи у мени.“ Богови по благодати можемо бити, ако задобијемо ту љубав Божију, коју је имао и Свети првомученик и архиђакон Стефан, који се молио за своје мучитеље и убице, следујући Распетога и Васкрслога Христа, закључио је Владика.
Мати игуманија Јелена, са својим сестрама, по ко зна који пут је посведочила велико гостољубље, спремивши празничну трпезу за све госте.
Заиста ово беше леп и велики догађај под сводовима Царске Лавре!
Протонамесник Милош Станисављевић
извор: eparhija-zicka.rs
Нема коментара:
Постави коментар