Све је чудесно у овом догађају, али чему се зачудити кад прилазимо крају земаљског живота девојке која је љубављу и вером прихватила немогуће - да роди Бога!
То што јој је архангео Гаврило три дана унапред јавио да се спреми за упокојење? То што је пожелела да пред упокојење види све апостоле и што су их за тренутак анђели сабрали код ње са свих страна света? Што су пострадали они који су покушали да обесвете њен ковчег? Што је узета на Небо у пречици будућег укидања смрти...
Ипак, то што је Јоакимова и Анина кћи Марија постала Богородица веће је чудо од свих претходних и потоњих у људском роду.
А ми, можда можемо да се на Успење вером сви окупимо око Пресвете заједно са апостолима.
Где год да се налазимо. Да ли смо на литургији или и тренутно негде где литургије нема, на ком било крају света да се налазимо - макар за тренутак окупимо се око наше Мајке. Мајке Цркве. Помолимо јој се на Њен велики празник.
Кад људи ове данашње цивилизације који нису у Цркви гледају апостоле на облацима ношене анђелима, како се окупљају на Богородичином успењу, као што се види и на најпознатијој и најлепшој фресци Успења, Сопоћанској - траже ту доказ о ванземаљцима и давним летећим машинима из неке друге цивилизације.
Делимично су у праву. Могло би се рећи да и ми и апостоли припадамо једној другој цивилизацији, у ствари једној надцивилизацији. Не ванземаљској него надземаљској - Царству Божијем, Царству Небеском. А за најсавршеније превазилажење ограничења времена и простора нису нам ни потребне справе. Довољни су само јака вера и љубав.
Ипак ми се не одричемо ни ове цивилизације која покушава да се беспоговорно преда Царству Земаљском.
Учествујемо у њој, поправљамо је, али се и боримо и молимо да она не превлада праву домовину целог човечанства која делује из будућности, а у историји. Домовину Очевог Дома, Царство вечне љубави Божије.
Срећан нам празник Успења Пресвете Богородице, велики празник откривења Царства Небеског
о. Ненад Илић
www.facebook.com
То што јој је архангео Гаврило три дана унапред јавио да се спреми за упокојење? То што је пожелела да пред упокојење види све апостоле и што су их за тренутак анђели сабрали код ње са свих страна света? Што су пострадали они који су покушали да обесвете њен ковчег? Што је узета на Небо у пречици будућег укидања смрти...
Ипак, то што је Јоакимова и Анина кћи Марија постала Богородица веће је чудо од свих претходних и потоњих у људском роду.
А ми, можда можемо да се на Успење вером сви окупимо око Пресвете заједно са апостолима.
Где год да се налазимо. Да ли смо на литургији или и тренутно негде где литургије нема, на ком било крају света да се налазимо - макар за тренутак окупимо се око наше Мајке. Мајке Цркве. Помолимо јој се на Њен велики празник.
Делимично су у праву. Могло би се рећи да и ми и апостоли припадамо једној другој цивилизацији, у ствари једној надцивилизацији. Не ванземаљској него надземаљској - Царству Божијем, Царству Небеском. А за најсавршеније превазилажење ограничења времена и простора нису нам ни потребне справе. Довољни су само јака вера и љубав.
Ипак ми се не одричемо ни ове цивилизације која покушава да се беспоговорно преда Царству Земаљском.
Учествујемо у њој, поправљамо је, али се и боримо и молимо да она не превлада праву домовину целог човечанства која делује из будућности, а у историји. Домовину Очевог Дома, Царство вечне љубави Божије.
Срећан нам празник Успења Пресвете Богородице, велики празник откривења Царства Небеског
о. Ненад Илић
www.facebook.com
Нема коментара:
Постави коментар