Она је, Поклоница смела,
у ноћи без светлости
у тамним вековима беспутице
усудила се
стазу да пропути,
најкраћу и незаменљиву-
ка начелној тајни Божијој-
ка светој нетрулежности.
Она је све кротке и ниште и тужне,неуспокојиве искатеље унутарњег,бесмртног,божанственог,"умног бића",
с љубављу повела са собом
ка светлој васељенској јутарњи
дивног васкрсења.
И од тог часа
иза Њених ногу,
које с трепетом бола прођоше кроз трње,
по чудесним траговима,
по Њеним стопалима,
које горе драгуљним сузама
и капима рујних рубина,
хитају низови
узаном стазом...
А лица!
Њихова лица сијају
непропадљивом лепотом Њеном.
Иду...сви иду...хитају...
ка слави непропадљивости
светлог дана Васкрсења.
Отац Јован Журавски
 |
| Манастир Ивирон |
Нема коментара:
Постави коментар