ЛИТУРГИЈА И ( ВЕЧНО ) МЛАДИ

Литургија је прозор у вечност из пролазног, трошног и смртног света, и зато је тако пријемчива људском духу, нарочито ономе који се удубљује у њен смисао.

Историја културе познаје многе приче и бајке о еликсирима младости, који онима који их користе омогућавају вечиту младост. Ако мало пропратимо телевизијске рекламе, приметићемо да добар део чине оне у којима се рекламирају свакакви препарати или помаде за што дуже одржавање тела младим и свежим. Опет, у филмовима које имамо прилике да гледамо често се дешава да се старији људи из петних жила труде да изгледају млади како по понашању, тако и по облачењу.

   Потреба да се остане стално млад једна је од најдубљих тежњи човекове подсвести. Младост је доба најјачег животног бујања, време када је наглашен "елан витал", како га назива Бергсон. Сам Господ је проповедао у "најбољим годинама", које уједињују младост и солидно искуство - Он је почео своју делатност са око 30 година, када су стари Јевреји признавали почетак зрелости. Какве то везе има са Тајном над Тајнама, са најважнијим аманетом који је нама, Његовим ученицима, оставио Господ наш Исус Христос?

   Треба поћи од самих Његових реченица из Јеванђеља које нам говоре највише о смислу Свете Литургије. Када је у питању суштина саме ове службе, а то је Свето Причешће, Учитељ нам је нагласио да нећемо имати живота у себи ако не једемо Његово Тело и не пијемо Његову Крв. Првим ученицима је приликом ломљења хлебова рекао, а они то пренели осталима, да вршимо то у Његов спомен, тј. да понављамо Тајну над Тајнама онако како је Он Сам вршио.

   Света Литургија коју нам је рекао да је вршимо у Његов спомен служи се, ево, већ скоро око два миленијума, из недеље у недељу, од празника до празника, и оно што је невероватно и што је право чудо је да је она увек свежа и нова. Ако посматрамо са једног чисто људског аспекта, више од 90% литургијских текстова су исти на свакој Литургији Светог Јована Златоустог, па, како је, онда, могуће да иста увек буде стално свежа, актуелна и нова?

Манастир Жича, Васкрс, 2016.

   Човек је по својој природи биће изузетно осетљиво на досаду, на опетовање, па тако стално тежи нечему новоме у сваком домену живота. Конструишу се стално нови аутомобили, компјутери, мобилни телефони, измишљају се нове атрактивне технологије, формирају нови музички и ликовни правци - све у циљу задовољавања те грчевите људске потребе за новим, за променом и динамиком.
   Сведок сам, као свештеник, да се теолошко назначење Литургије као сусрета са Живим, вечно новим Богом доказује у пракси. Када неко почне да живи литургијски, сваки недолазак на Литургију оставља у њему осећај духовне празнине и недостатка. Кад се човек заљуби у Свету Литургију, она постане саставни део његовог живота, неодвојив део његовог бића. Она је заиста један прозор у вечност из овог пролазног, трошног и смртног света, и зато је тако пријемчива људском духу, нарочито ономе који се удубљује у њен смисао. Разумети ову службу изискује приличан напор, али ће тај исти напор бити вишеструко награђен, нарочито ономе ко се редовно причешћује сједињујући се са Вечним, са Самим Господом.
   На лицима старијих монаха можемо приметити једну свежину, једну чилост духа, која свакако потиче од молитава и специфичног начина живота, а главни разлог за то је управо Света Литургија. Упечатљив пример те младости у старости је наш Ава Јустин, који је водио блистав литургијски живот и до упокојења изгледао тако свеже да је просто сијао. зато свако ко чита овај текст, а нема литургијско искуство, ваља да окуси и види како је благ Господ, односно да се упозна са овом величанственом службом. Вечни Живот, вечита младост, не остварује се никаквим препаратима и не постоји само у бајкама - њихов предукус и те како осећамо већ у реалном животу, и то као залог будуће вечности у Богу. На Светој Литургији.

   јереј Горан Живковић
   ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР, јануар/фебруар, 2011.