Можете све да радите: да пролијете крв своју, да мисионарите, да се попнете на небо, да говорите језике анђела и арханђела, да раздате своју имовину; без молитве, ништа нисте учинили, јер све то пружа умна молитва.
Пошто је, дакле, Бог богат и све ти дарује молитвом, када ти прети уништење, као Содоми и Гомори, и када грешиш, и када се радујеш, и када си тужан – замени тугу, потешкоћу, бол, тужбу, борбу, овосветскост, своју помисао, мироносном и богоносном молитвом. У противном, све до последњег тренутка свога живота, говорићемо о истим стварима.
Годинама је некоме Старац говорио да изговара молитву, али је овај остарио без молитве. Старост је увек релативна ствар. Један остари у двадесетој, други у тридесетој, трећи у осамдесетој. Јер, као што старост долази услед недостатка телесне хране, једна друга старост која води до смрти, долази услед недостатка духовне хране, молитве. Овај човек је у старости почео да изговара молитву по четири сата дневно. Почео је са овом малом борбом, али молитва није хтела у срце. Борио се, молио се сваког дана, али ништа није постизао. Његове године су прошле....
Започните дело, дакле, докле имамо времена. Ако наше време није сада, неће бити ни сутра. Зато и ми, имајући око себе толики облак сведока, одбацимо дела таме и обуцимо се у свеоружје Божије, тј. у молитву. Подражавајући облак Мученика, све Светитеље на небесима и на земљи, одбацимо све што смо досад градили, и задобијамо своје место међу њима.
Преузето из књиге: Слово о трезвеноумљу – тумачење Аве Исихија
Превод са јелинског: Марина Вељковић, број страна: 508
Уредник издања и издавач: Манастир Жича, 2017.
извор: Издавачка делатност Манастира Жиче
Пошто је, дакле, Бог богат и све ти дарује молитвом, када ти прети уништење, као Содоми и Гомори, и када грешиш, и када се радујеш, и када си тужан – замени тугу, потешкоћу, бол, тужбу, борбу, овосветскост, своју помисао, мироносном и богоносном молитвом. У противном, све до последњег тренутка свога живота, говорићемо о истим стварима.
Годинама је некоме Старац говорио да изговара молитву, али је овај остарио без молитве. Старост је увек релативна ствар. Један остари у двадесетој, други у тридесетој, трећи у осамдесетој. Јер, као што старост долази услед недостатка телесне хране, једна друга старост која води до смрти, долази услед недостатка духовне хране, молитве. Овај човек је у старости почео да изговара молитву по четири сата дневно. Почео је са овом малом борбом, али молитва није хтела у срце. Борио се, молио се сваког дана, али ништа није постизао. Његове године су прошле....
Започните дело, дакле, докле имамо времена. Ако наше време није сада, неће бити ни сутра. Зато и ми, имајући око себе толики облак сведока, одбацимо дела таме и обуцимо се у свеоружје Божије, тј. у молитву. Подражавајући облак Мученика, све Светитеље на небесима и на земљи, одбацимо све што смо досад градили, и задобијамо своје место међу њима.
Преузето из књиге: Слово о трезвеноумљу – тумачење Аве Исихија
Превод са јелинског: Марина Вељковић, број страна: 508
Уредник издања и издавач: Манастир Жича, 2017.
извор: Издавачка делатност Манастира Жиче
Нема коментара:
Постави коментар