“Зашто си затворио извор који може точити из себе слатку и изобилну воду? воду, која је боља од оне што је потекла из камена у пустињи; воду, коју зажеле пити Давид; воду, коју Христос обећа Самарјанки. Не сметај извору да тече: јер ће потећи изобилно, и сву васељену залити и напојити; покриће и мора јереси, и претвориће их у дивну сладост. Нека жедни хитају на ту воду; и они који немају сребра чистога живота, нека продаду своја пристрашћа, и подражавањем Јованових врлина нека помоћу њих стекну чистоту у догматима и у делима. Јер он ће узети гусле пророка, псалтир Давида, и састављаће песме нове Господу Богу, и превазићи ће песме Мојсија и кликтања Маријаме. У поређењу са њим ништа ће бити песме Орфеја о којима се говори у баснама; он ће саставити духовну небеску песму, и подражаваће херувимска песмопјенија. И учиниће он да ће цркве Јерусалимске, као девојке с бубњима, певати Господу, објављујући смрт и васкрсење Христово. Он ће написати догмате Православне вере, и изобличиће лажна учења јеретика. Срце ће његово откликтати реч добру, и описати свечудесна дела Царева.” - Пресвета Богородица се тим речима обратила старцу Светог Јована Дамаскина, у манастиру Светог Саве Освећеног. Тамо се Јован (кога смо данас прослављали) повукао након што му је Пресвета исцелила руку, оставивши своје имање и висок положај у Дамаску... И написао је после тога многе песме које до данас певамо и сви знамо, као што су васкрсни тропари (и друге из Осмогласника), или О Тебје радујетсја, или канон на Пасхалном јутрењу, са ирмосом Ангел вопијаше, за којим следи:
Велича душа моја вољом страдалог и погребеног и Васкрслог тридневно из гроба: О Божанскога! О љубазнога! О слаткога Твога гласа! Јер си са нама нелажно обећао бити, до скончања вијека Христе, коме се ми вјерни имајући утврђење наде радујемо.
Христос нова Пасха Жртва жива јагње Божје које одузима гријех свијета: О Пасха велика и најсветија Христе! О мудрости и Логосе Божји и Сило, даруј да се Тобом причешћујемо у незалазном Дану Царства Твога.
***
Недавно сам сазнала да је ову молитву, која се одавно усталила у нашем, а вероватно и у многим другим хоровима, саставио покојни Владимир Јовановић, оснивач (тзв. византијског) Хора Свети Јован Дамаскин, деведесетих година у Београду.
Мирјана Милетић
 |
| Молитвама Светог Јована Дамаскина, преподобног Романа Слаткопојца, преподобног Јована Кукузеља и Свих Светих Отаца наших, Господе Исусе Христе, Боже наш, помилуј нас. Молимо те, отвори нам и освети и духовни и телесни слух и подари нам снагу да својим недостојним устима и срцима сведочимо и благовестимо Твоја бескрајна савршенства и пуноћу истине, доброте и лепоте. Помози нам да целомудрено и трезвено, смиреним духом и чистим срцем појући Тебе, очистимо духовно и телесно себе и оне који нас слушају и да се кроз појање обучемо у светлост љубави и живота, у заједници са Тобом и свима Светима. Помози нам да те кроз Појање достојно хвалимо и славимо, усрдно молимо и неизмерно благодаримо за ничим заслужене дарове којима си нас обасуо и да нам појање не буде на гордост и осуду, већ да се преображени у Теби појањем придружимо анђеоским хоровима који непрестано славе Тебе са беспочетним Твојим Оцем и пресветим и благим и животворним Твојим Духом, сада и увек и у векове векова. Амин. |
Нема коментара:
Постави коментар