Богослужбени циклус заснива се на систему осам гласова. Гласови не представљају полифоне деонице (бас, баритон, тенор), већ подједнако музички и календарско - литургијски оквир Православне цркве. Унутар овог система богослужбене песме су сврстане према тематици и значају.
Постоји неколико циклуса осмогласја. Најшири је седмични циклус, у којем се сваке недеље у току године певају песме у следећем гласу. Песме овог циклуса налазе се у књизи која се зове Осмогласник или Октоих.
Осмогласје је у Цркву уведено у току светле седмице, када се служба пева сваки дан у другом гласу.
Тај принцип је касније проширен на читаву Педесетницу. Песме осмогласног циклуса Педесетнице садржане су у књизи која се зове Цветни Триод или Пентикостар.
Постоји још један циклус осмогласја, који обухвата велике црквене празнике, почевши од Божића па све до Крстовдана. У овом празничном циклусу, у једном гласу се не пева цела служба. Глас појединачне службе одређује се према гласу канона празника. Како се ирмос девете песме канона пева на Литургији уместо Достојно јест, у истом гласу поју се и Херувимска песма и канон Евхаристије. На основу тога, можемо дати општу оцену да се служба празника пева у дотичном гласу.
Ови велики хришћански празници обележавају се, са изузетком Вазнесења, у одређени дан године, те се њихове службе налазе у зборницима месечних служби — Минејима.
Годишњи циклус осмогласја био је конципиран на следећи начин:
Божић — 1. глас
Богојављање — 2. глас
Сретење — 3. глас
Благовести — 4. глас
Вазнесење — 5. глас
Преображење — 6. глас (током векова служба је промењена)
Успење — 7. глас (током векова служба је промењена)
Крстовдан — 8. глас
Занимљиво је поменути да се на вечерњој служби Успења поје стихира Богоначалним мановенијем, чија се мелодија креће кроз свих осам гласова.
Свети Василије Велики истицао је значење црквене музике сматрајући је средством очишћења и лечења човекове душе. Ова музика, коју је појао цар Давид, дарује смирење слушаоцу и уводи га у природно стање, које није ништа друго него општење с Богом.
Мишљење светог Василија о утицају музике на душевно руковођење, те њен терапеутски значај потврђен је давањем одређених карактеристика сваком гласу црквене музике уз описе њиховог утицаја на духовни живот слушалаца (етос гласа). Сваки глас ствара у особи другачије осећање. Једном је то радосно или победничко расположење, други пут је то туга и осећање страдалништва, а понекад опет, осећање достојанствене смирености. На тај начин, верницима се омогућује да на здрав начин опште са Богом, јер молитва није механичка мантра, већ израз нашег духовног настројења. Стога и можемо рећи да црквена музика покрива целокупни људски живот.
У томе је богатство црквене уметности чији циљ је припрема, лечење и обновљење личности. Ово наслеђе од Бога нам дато остаје јединствени музички израз цркве и не може се заменити неким другим, световним музичким изразом.
Никола Попмихајлов
pouke.org
мај, 2013.
Постоји неколико циклуса осмогласја. Најшири је седмични циклус, у којем се сваке недеље у току године певају песме у следећем гласу. Песме овог циклуса налазе се у књизи која се зове Осмогласник или Октоих.
Осмогласје је у Цркву уведено у току светле седмице, када се служба пева сваки дан у другом гласу.
Тај принцип је касније проширен на читаву Педесетницу. Песме осмогласног циклуса Педесетнице садржане су у књизи која се зове Цветни Триод или Пентикостар.
Постоји још један циклус осмогласја, који обухвата велике црквене празнике, почевши од Божића па све до Крстовдана. У овом празничном циклусу, у једном гласу се не пева цела служба. Глас појединачне службе одређује се према гласу канона празника. Како се ирмос девете песме канона пева на Литургији уместо Достојно јест, у истом гласу поју се и Херувимска песма и канон Евхаристије. На основу тога, можемо дати општу оцену да се служба празника пева у дотичном гласу.
Ови велики хришћански празници обележавају се, са изузетком Вазнесења, у одређени дан године, те се њихове службе налазе у зборницима месечних служби — Минејима.
 |
| Хоровођа Никола Попмихајлов и полазници школе византијског појања, Манастир Никоље, 17.11.2018. Звучни запис Српског византијског хора "Мојсије Петровић" преузми овде: soundcloud.com |
Божић — 1. глас
Богојављање — 2. глас
Сретење — 3. глас
Благовести — 4. глас
Вазнесење — 5. глас
Преображење — 6. глас (током векова служба је промењена)
Успење — 7. глас (током векова служба је промењена)
Крстовдан — 8. глас
Занимљиво је поменути да се на вечерњој служби Успења поје стихира Богоначалним мановенијем, чија се мелодија креће кроз свих осам гласова.
Свети Василије Велики истицао је значење црквене музике сматрајући је средством очишћења и лечења човекове душе. Ова музика, коју је појао цар Давид, дарује смирење слушаоцу и уводи га у природно стање, које није ништа друго него општење с Богом.
Мишљење светог Василија о утицају музике на душевно руковођење, те њен терапеутски значај потврђен је давањем одређених карактеристика сваком гласу црквене музике уз описе њиховог утицаја на духовни живот слушалаца (етос гласа). Сваки глас ствара у особи другачије осећање. Једном је то радосно или победничко расположење, други пут је то туга и осећање страдалништва, а понекад опет, осећање достојанствене смирености. На тај начин, верницима се омогућује да на здрав начин опште са Богом, јер молитва није механичка мантра, већ израз нашег духовног настројења. Стога и можемо рећи да црквена музика покрива целокупни људски живот.
У томе је богатство црквене уметности чији циљ је припрема, лечење и обновљење личности. Ово наслеђе од Бога нам дато остаје јединствени музички израз цркве и не може се заменити неким другим, световним музичким изразом.
Никола Попмихајлов
pouke.org
мај, 2013.
Нема коментара:
Постави коментар