Фарисеји поштују Божије законе.
Фарисеји су смирени. Подредили су се правилима која нису сами смислили. Која су преузели из традиције. Али нису они млитави - ако неко крши правила спремни су на жестоку борбу.
Фарисеји знају да је важно не саблазнити оне слабе.
Фарисеји знају колики је значај институције и колика опасност је од неконтролисане делатности харизматичних појединаца.
Фарисеји мисле на свој народ. Подсећају га на оно што у ходу историје заборавља.
Шта је онда уопште проблем са фарисејима?
Ко зна да ли бисмо то уопште могли да схватим, да се уз фарисеја није појавио митар - цариник, порезник.
Фарисеј се захваљује Богу што му је због тога што поштује Божије законе, дао да буде бољи од других људи .
Цариник нема оправдања.
Цариник - никакав човек. Грешан човек који само сабира паре и живи не марећи довољно за Божије законе.
Али такав никакав, он је из дубине срца осетио оно што је фарисеј заборавио - да је човек слаб и да је без Бога ништа.
Да правила служе нама људима, али да правила нису довољна. Да је потребно да се ван сваких правила, и сваке илузије о сопственим моћима, са љубављу и детиње немоћним поверењем обиснемо о Бога, предамо му се, простремо се пред њим, да је потребно да Га призовемо у помоћ и Њему предамо сву нашу муку и слабост да их излечи.
"Боже, милостив буди мени грешноме!"
Није случајно што нам их је Христос у причи обојицу заједно оставио. Није случајно што их заједно помињемо у Недељу митара и фарисеја. Пажљиво проценимо фарисеје, и искрено подржимо покајане царинике. Не одбацимо олако фарисеје у нама и не опростимо прелако цариницима у нама. А покушајмо да их волимо обојицу уместо да будемо судије било из позиције неког оданог закону било неког који има поверење једино у харизматско.
Искрено прилажење Христу је једино важно, али није лако. Дешава се увек у рвању цариника и фарсеја. Ко год не препозна у себи и једног и другог - у проблему је.
И наравно, ко не уме да се покаје било због сопственог фарисејства - разумног и прорачунатог служења Божијим законима, или компромисерског служења законима овог света - у проблему је.
Покајмо се или се макар спремимо за покајање. Спремимо се за велико путовање ка Васкрсу. Ка светлу будућности без правила и ограничења.
отац Ненад Илић
извор: www.facebook.com
Фарисеји су смирени. Подредили су се правилима која нису сами смислили. Која су преузели из традиције. Али нису они млитави - ако неко крши правила спремни су на жестоку борбу.
Фарисеји знају да је важно не саблазнити оне слабе.
Фарисеји знају колики је значај институције и колика опасност је од неконтролисане делатности харизматичних појединаца.
Фарисеји мисле на свој народ. Подсећају га на оно што у ходу историје заборавља.
Шта је онда уопште проблем са фарисејима?
Ко зна да ли бисмо то уопште могли да схватим, да се уз фарисеја није појавио митар - цариник, порезник.
Фарисеј се захваљује Богу што му је због тога што поштује Божије законе, дао да буде бољи од других људи .
Цариник нема оправдања.
Цариник - никакав човек. Грешан човек који само сабира паре и живи не марећи довољно за Божије законе.
Али такав никакав, он је из дубине срца осетио оно што је фарисеј заборавио - да је човек слаб и да је без Бога ништа.
Да правила служе нама људима, али да правила нису довољна. Да је потребно да се ван сваких правила, и сваке илузије о сопственим моћима, са љубављу и детиње немоћним поверењем обиснемо о Бога, предамо му се, простремо се пред њим, да је потребно да Га призовемо у помоћ и Њему предамо сву нашу муку и слабост да их излечи.
"Боже, милостив буди мени грешноме!"
Није случајно што нам их је Христос у причи обојицу заједно оставио. Није случајно што их заједно помињемо у Недељу митара и фарисеја. Пажљиво проценимо фарисеје, и искрено подржимо покајане царинике. Не одбацимо олако фарисеје у нама и не опростимо прелако цариницима у нама. А покушајмо да их волимо обојицу уместо да будемо судије било из позиције неког оданог закону било неког који има поверење једино у харизматско.
Искрено прилажење Христу је једино важно, али није лако. Дешава се увек у рвању цариника и фарсеја. Ко год не препозна у себи и једног и другог - у проблему је.
И наравно, ко не уме да се покаје било због сопственог фарисејства - разумног и прорачунатог служења Божијим законима, или компромисерског служења законима овог света - у проблему је.
Покајмо се или се макар спремимо за покајање. Спремимо се за велико путовање ка Васкрсу. Ка светлу будућности без правила и ограничења.
отац Ненад Илић
извор: www.facebook.com
Нема коментара:
Постави коментар