Translate

22. фебруар 2019.

ОПЛЕНАЧКА КУЛА


АКВАРЕЛ
   Ништа ти није ишло на руку, о Ђорђе! Вишевековно ропство траје, мркла тама, светла ниоткуд. Народ и земља, заборавили шта је то слобода, изгубио се тај највреднији природни порив. Неуспеле побуне, крваво угушене, прваци набијени на коље, остала сиротиња, немаштина, болести и глад. Напољу слични мрак, тешко се разабире има ли гдегођ друга и пријатеља.
   Али ти осећаш некако своју све већу снагу. Не само што те има преко три лакта у висину и преко два квинтала тежине. Има те и у глави да процениш, у оку да осмотриш, и највише у срцу, да осетиш. Да осетиш и препознаш да у дубини српског срца слобода ипак живи.
Све остало је историја.
   Клањам се и захвалан сам ти, што смо се тад некако поново докопали историје и што си у нашим темељима, о велики сиви тићу, ој Велики Ђорђе Петровићу!

   Душко Милошевић
   извор: www.facebook.com

Нема коментара:

Постави коментар