Трећи глас

   Трећи глас се истовремено одликује и топлином и чврстином, а у људској души ствара осећај неизрециве радости и притајене наде. Следећи стихови се приписују светом Јовану Дамаскину:Трећи глас црквене музике је засигурно најједноставнији глас. Читав опус гласа смештен је у само један јединствени напев. Све песме тог напева крећу се мање‐више у истом, не много великом опсегу, без много варијација.

   Далеки предак трећег гласа црквене музике налази се у античком фригијском модусу. Име је добио по античком Фригијском народу и њиховој краљевини Фригији која се налазила на територији Мале Азије. Хомер их је сматрао савезницима Тројанаца. Најпознатији Фригијац је свакако антички краљ Мида који је својим додиром све претварао у злато. Краљ је по древној легенди учио музику лично од Орфеја. Осим фригијског модуса, фригијском народу приписује се и проналазак древног дувачког инструмента аулоса (кавала).
   Фригијски модус је у антици сматран војничким напевом. Стога се његов карактер представља као победнички, мужеван и ратнички. Антички писац Атенеј каже да војничке трубе и бојни инструменти свирају у фригијском модусу, односно у трећем гласу.

Мада си трећи, но с мужеским трудом
Сличан си, Трећи, првоначелнику.
Проста и лака, и мужевна сасвим
Песма је твоја, и стога си славан.
На челу пука ти си истобројног
Пуку прикладни, и скројени складно.

   Никола Попмихајлов
   извор: pouke.org

Часови византијског појања 
при Православном духовном центру
 "Владика Николај Велимировић", Краљево
 и
манастиру Вазнесење,
Овчар Бања

Звучни запис преузми овде:
Господи возвахъ, стихологія и стихиры, гласъ 3.