Иван В. Лалић, КАО МОЛИТВА

Јеси ли уморан, Боже
од неизвесности дела?
Целина још траје, цела,
Ал пукотине се множе.

Јеси ли болестан, Боже,
од стварања и ствари?
Врућица чело ти жари
док свуд се несреће множе.

Знам да те додир мој вређа,
увек ти напипам рану-
а тражим у океану
кап зноја са твојих веђа.

Kако да лежај ти прострем
па да одболујеш мало?
Хоћеш ли лишће ил кострет,
до чега ли ти је стало?

Но како да лог ти стерем
Kада се скриваш у тмуше?
Виновник моје си душе,
а тајиш ми твоје мере.

Kрвав сам испод коже,
ко фитиљ име ми гори:
Требам ли ти, сатвори
још један завет, Боже.

У залогај дајем ти блесак
мог постојања по казни
Ил младости, и ситни песак
Kлеписидре што ми се празни

Глосе о теби се гложе,
разум је разјео чула,
ми смо тумачи расула:
Јеси ли болестан, Боже?

КЊИЖЕВНО ЈУТРЕЊЕ, Манастир Вазнесење, новембар, 2018.

Ана Ранђић, професор српског језика и књижевности Чачанске гимназије

   Иван В. Лалић је рођен 8. јуна 1931. године у Београду. Био је српски песник, есејиста и преводилац.
   Један је од најистакнутиих песника неосимболистичке струје у савременој српској поезији. Радио је извјесно време као новинар и уредник Радио Загреба, а био је уредник у Просвети и Нолиту.
   Својом поезијом уравнотежених слика и духовне сабраности обновио је линију симболистичког песништва. Трагајући за класичном мером песме и налазећи песничко надахнуће у литератури, Лалић се у својој поезији окретао Византији и античком свијету. Такође је био изврстан преводилац, есејиста и критичар. Иван В. Лалић је ушао у књижевну критику као хроничар часописа, најпре Летописа Матице српске, а потом београдске Kњижевности. Његову критику одликује објективност, као и искуство које у њу уноси.
   Приредио је неколико антологија и зборника. Бавио се преводилаштвом, нарочито препевима; тако је између осталог приредио Антологију новије француске лирике (од Бодлера до наших дана) и изборе пјесама Хелдерлина (Нолитова награда) и Пјер Жан Жува.
  Аутор је радио-драме Мајстор Хануш (награда Југословенске радиодифузије).
   Умро је 28. јула 1996. године у Београду.

Признања:
Октобарска награда Београда, 1988.
Змајева награда, 1961.
Нолитова награда, 1969.
Награда Милош ђурић за превод

   извор: mitropolija.com