Порука Архиепископа синајског везана за епидемију

У недељу Светог Јована Лтвичника, 29. марта 2020.

   Велико и међународно искушење снашло је овај свет преко ове смртоносне епидемије вируса короне. Kао монаха манастира Свете Kатарине на Синајској гори, којом су газиле Божје стопе, и као јерарха Грчке Православне Цркве, многи ме питају зашто је Бог дошустио ово велико искушење које нас је лишило богослужбеног живота и примања Светог Причешћа.

   а) Према мом скромном мишљењу, Свеблаги Бог жели да се чује узбуна од опасности, јер, нажалост, заборавили смо божанска доброчинства и заповести које су нас водиле до земаљске среће и небеског блаженства које нам је Он одредио - и због чега је Он био распет. Нажалост, изабрали смо други пут за сопствену срећу; пут заснован на материјалним добрима, а који нас одваја од духовних добара, а ту су и верници.

   б) Бог допушта такве недаће да би нам показао да, без обзира на то колико је далеко човечанство напредовало у науци и технологији, нама је немогуће да се спасемо ако сам Бог не благослови наша дела и намере. То би се могло објаснити и тиме зашто су  разни облици глобализације, предузети без прибегавања Божјој помоћи, пали у неуспех, можда чак и у  пропаст.

   Нека би нам ово дао Бог молитвама свих Својих светих, нарочито светих отаца и матера Синајске горе, којом су Божја стопе газиле, а који су дали себе на жртву у овој пустињи, молитвом и постом, на просвећење и спасење целога света. Наиме, усрдна молитва оног који се жртвено моли има снагу нуклеарне енергије да промени нашу судбину ... Свети Јован Лествичник Синајски, чији спомен славимо сваке године у Четврту недељу Великог поста, разјаснио нам је пут до такве светости у својој Лествици божанског усхођења, познатог списа који се по духовној вредности сматра другим одмах после Светог Писма.
   Пошто се повукао четрдесет година у пећину дубоко у Синајској пустињи, Свети Јован се посветио Богу молитвом и испаштањем, и благодаћу Светога Духа проучавао дубине људске душе и духовне лекове за њено исцељење на добро целом човечанству. Међутим, ми грешници, премда се кајемо, сад смо позвани у нужности, а не добровољно као Свети Јован, да се затворимо у своје сопствене клијети и уздигнемо руке ка Свеблагом Богу да нас избави.
   Нека би наше смерне молитве у тајанственим одајама нашег срца упућене Тројичном Богу, „који види тајно“, биле услишене према нашим молбама „јавно“, духовним и телесним здрављем свих људи, и у овом садашњем стању ствари, кроз наше избављење од невидљивог непријатеља - епидемије грозног вируса короне.
   Остајем с многим молитвама и са пуно љубави у Христу! Нека вам свима буде благословен остатак Великог поста док чекамо у трезвености, смиравању  и дуготрпљењу долазак Свете Пасхе.

†Архиепископ синајски,
Дамјан

   са енглеског Сања Симић, проф.
   извор: www.spc.rs