Владика Силуан: Погребно слово свом духовном родитељу
Одлазак овог дивног архијереја је велики губитак за богољубиво свештенство, преподобно монаштво и благочестиву паству Епархије ваљевске. Велики губитак и за нас, његову сабраћу архијереје Српске Православне Цркве. Али ништа не бива без Божијег промисла. За нас на земљи губитак и бол, на небу добитак и радост. Увјерени смо да нашег почившег владику Милутина чека вијенац славе у вишњем Јерусалиму према коме је стремио од свог дјетињства и најраније младости.
Kао монах он је засијао молитвеношћу, послушањем, кротошћу и смирењем. Такав је остао и после примања архијерејске и архипастирске службе, у беспрекорној посвећености Богу и својој у Христу пастви. Узоран пример мудрог, трудољубивог, богољубивог и човекољубивог архијереја који је светлео свету својим врлинама као добри архипастир и монах.
У овим тешким временима свеопште епидемије вируса ЦОВИД 19 отпутовао је наш владика Милутин да изађе пред лице Божије. Уверени смо да ће због чистоте своје вере, са нетрулежним омофором изатканим од божанских врлина и добрих дела дати добар одговор Господу. И да ће добити слободу да се моли пред престолом Божјим да нам Бог опрости премноге грехе и да нас брзо обаса својим милосрђем.
Наш народ каже да повремено, а то је вишња педагогија за нас који још остајемо на земљи, Бог узима к себи најбоље између нас. Тако је Господ узео владику Милутина, душу која је у земаљској башти замирисала као рајски цвијет и пресадио је у своје непролазно Царство где ће вечно цветати и славити Бога заједно са свима светима.
Вечан спомен блаженопочившем и драгом у Христу брату Епископу Милутину. Амин.
Епископ будимљанско-никшићки Јоаникије
извор: www.eparhija.me
Нема коментара:
Постави коментар