НА ЦРКВЕНОСЛОВЕНСКОМ ЈЕЗИКУ
НА СРПСКОМ ЈЕЗИКУ
НА ПОРТУГАЛСКОМ ЈЕЗИКУ
НА ШПАНСКОМ ЈЕЗИКУ
За овај велики празник, који прослављамо и суштинско-символички као рођендан Цркве, а будући да се за догађај Педесетнице уско веже доживљај глосолалије - говор, проповјед апостола на разним језицима, или разумевање страних језика од стране житеља града Јерусалима, где се у први мах крстило три хиљаде људи и где је рођена прва кинонија - заједница Цркве Христове, дипломирана музичка уметница Марија Јовићевић црквени музичар (појац и диригент), која води певницу и Школу Православног црквеног појања при Саборном храму Христовог Васкрсења у Подгорици, припремила је на символичан начин четири извођења тропара и кондака Педесетнице на четири језика: Српском, Црквенословенском, Португалском и Шпанском.
На шпанском језику реализацију је помогла преводилац Љиљана Поповић.
--------------------------------------------------------------------------------
Духови, тројице, тројичиндан или педесетница (грч. πεντηκοστή пентекостē - педесети дан) хришћански је празник којим се прославља силазак светог Духа на апостоле у Јерусалиму, 50 дана након Христовог Васкрсења. Одатле и израз прослава педесетнице, пентекосте итд.
Назив Духови је дословце преузето из старословенског, где је то датив једнине, а у ствари се односи на Духа Светог који је један, а не на више духова како се то одомаћило у имену које овај празник данас носи.
Овај празник слави се и као дан „рођења Цркве“ будући да Дела Апостолска доносе да су апостоли пуни Духа Светога говорили тако да су их могли разумети људи свих народа и језика, а мноштво се „дало крстити те су примили Духа Светога“. Иначе то је и јасно отварање спасоносног послања Цркве према свима а не само према Јеврејима.
У храмове се уноси свежа зелена трава и цвеће. Након свете литургије служи се вечерња служба у току које се клечи и плету венци од траве и цвећа. Ти венци се носе кући и стављају поред иконе и кандила на зид.
На овај празник, богословски назван и Тројице, јер се појавило и физички Треће Лице Свете Тројице - Свети Дух, Православна Црква украшава храмове, у које се уноси зелена трава, а у време старе Цркве зеленило се уносило и у куће (Св. Григорије Богослов, Проповед 44).
Овај обичај је прешао у хришћанску Цркву из Јудејске цркве, где су се у славу примања Синајског законодавства, које је дато под ведрим небом, украшавале синагога и куће гранчицама; ова симболика је израз благодарности Богу. Богослужење новозаветне Цркве изванредно одражава везу ова два истоимена празника у Старом и Новом Израиљу, с тим што је у средишту хришћанског литургијског песничког опуса догађај у Јерусалиму, а старозаветни празник одлична позадина - праслика.
Kао што је јављање Бога на Синају био рођендан јеврејског народа, тако је и Силазак Светог Духа на Апостоле рођендан хришћанске Цркве - истог дана, после проповеди Св. Петра, обраћено је три хиљаде верујућих (ДАп 2,4).
У Црквеној иконографији, Силазак Светог Духа представљен је верном сликом како Апостоли седе са стране, са упражњеним местом на челу (то место је за Господа Христа, који се десет дана раније вазнео на небо).
Нема коментара:
Постави коментар