Видовдан је дан када смо ми
Срби прогледали видећи пред собом надмоћнијег
непријатеља,
али Косовски јунаци за то и дођоше,
да живот свој положе за многе.
За мене, тебе и за нас. И на месту
њихове жртве ниче по један божур,
а на месту главе Обилића и светог
Цара Лазара по букет и тако до данас
цветају. Видовдан то смо сви ми на жртву
принешени и ево до данас видамо
косовске ране и косовке девојке их уљем
и вином заливају. Видовдан обједињује
све наше празнике и светог Саву и
светог Илију и свете Враче, јер
сви су они на Косову били гледајући
ту величанствену битку крста и
полумесеца и крст је победио, јер
жртва победи а то је голгота наша.
Зато је Видовдан празник и Цркве и
државе и војске и просвете и свих
православних Срба. У свима нама
Видовдан живи и као божур до следећег
Видовдана цвета и тако ће бити до
краја века и света, јер Видовдан је наш
свсрпски Сабор, на којем крстом и
васкрсењем Царство Небеско задобијамо.
ПРАВОСЛАВЉЕ, бр. 1278, 15.6.2020.
 |
| Урош Предић, КОСОВКА ДЕВОЈКА, 1919. |
Нема коментара:
Постави коментар