Aнгели Божји били су
празновани од људи још из дубоке старине. Но то празновање често се изметало у
обожавање ангела (IV Цар. 23, 5). Јеретици су свашта баснословили о ангелима.
Неки су од тих гледали у ангелима богове; други и ако их не сматраху боговима
називаху створитељима васцелог видљивог света. Лаодикајски помесни сабор који
беше на 4 или 5 година пре I Васељ. Сабора, својим 35. правилом одбаци
поклоњење ангелима као боговима и установи правилно поштовање ангела. У време
пак Силвестра папе римског и Александра патријарха александријског (из IV в.)
би установљен овај празник Архистратига Михаила и прочих Сила небесних у месецу
Новембру. Зашто баш у Новембру? Зато што Новембар представља девети месец после
месеца Марта. У месецу Марту сматра се да је било створење света. А девети
месец после Марта узет је због 9 чинова ангелских, који су најпре створени. Св.
Дионисије Ареопагит, ученик апостола Павла, онога апостола, који се уздигао до
у треће небо, описао је ових 9 чинова у књизи „О небесној Јерархији". Ти
чинови су следећи: шестокрили Серафими, многоочити Херувими и богоносни
Престоли, Господства, Силе и Власти, Начала, Архангели и Ангели. Војвода целе
војске ангелске јесте архистратиг Михаил. Када је сатана, Луцифер, отпао од
Бога, и повукао собом у пропаст један део ангела, тада је Михаил устао и
узвикнуо пред неотпалим ангелима: вонмемъ! станемъ добрэ, станемъ со страхомъ!
И све небесне војске верних ангела громовито су запојале: свјат, свјат, свјат
Господ Саваотъ исполнъ небо и земля славы твојеја!! (Види о архангелу Михаилу
Ис. Навина 5, 13-15; св. Јуде 9.) Међу ангелима влада савршено једномислије,
једнодушност и љубав, а уз то још и потпуна послушност нижих чинова вишим
чиновима, и свих укупно светој вољи Божјој. Сваки народ има свога ангела
хранитеља, а осим тога и сваки хришћанин има свога ангела хранитеља. Треба се
увек сећати да ма шта ми чинили, јавно или тајно, чинимо у присуству свога
ангела хранитеља. А на дан Страшнога Суда сабраће се све огромно мноштво ангела
небесних светих око престола Христова, и пред свима њима објавиће се дела, речи
и помисли свакога човека. Нека би нас Бог помиловао и спасао молитвама св.
архистратига Михаила и и прочих не
бесних сила. Амин.
|
Ктиторска композиција у манастиру Лесново (Македонија) са деспотом Јованом Оливером и Арх. Михаилом, српска уметност из епохе српске средњовековне властеле, XIV век |
Да ангели Божји непрекидно опште са овим светом о томе сведочи Св. Писмо јасно и непобитно. Које из Светога Писма које из Св. Предања црква православна дознала је имена седморице началника ангелских сила, и то: Михаила, Гаврила, Рафаила, Урила, Салатила, Јегудила, Варахила (уз то неки спомињу и осмог - Јеремила). Михаил на јеврејском језику значи: ко је као Бог или ко је раван Богу? Св. Михаил изображава се још од првих времена хришћанских као војвода, који у десној руци држи копље, којим попире Луцифера, сатану, а у левој палмову зелену гранчицу. На врх копља има платнену пантљику са црвеним крстом. Архангел Михаил сматра се нарочито чуварем вере православне и борцем против јереси верских. Св. Гаврил значи - муж Божји, или крепост Божја. Он је благовеститељ тајни Божјих, нарочито тајне боговаплоћења, и свих осталих тајни, које с оном стоје у вези. Изображава се: у десној руци држи фењер са запаљеном свећом унутра, а у левој огледало од зеленог камена јасписа. Огледало означава премудрост Божју, као тајну скривену. Св. Рафаил значи - исцелење Божје, или Бог исцелитељ (Тов. 3, 17; 12, 15.). Изображава се: десном руком води Товију, који носи рибу ухваћену у Тигру, а у левој држи алабастар лекарски. Св. Урил - огањ или светлост Божја (III Јездра 3, 1; 5, 20). Изображава се: десном руком држи мач против Персијанца, а у левој пламен огњени. Св. Салатил значи молитвеник Божји (III Јездра 5, 16). Изображава се са лицем и очима погнутим, а руке држећи на прсима као на молитви. Св. Јегудил - славитељ Бога. Изображава се: у десној руци држи венац златан, а у левој трострук бич. Св. Варахил - благослов Божји. Изображава се: носи у недрима руже беле. Јеремил - узвишење Божје (III Јездра 4, 36). Поштује се као внушитељ и побудитељ узвишених помисли, које човека уздижу к Богу.
Свети владика Николај, Охридски пролог,ГЛАС ЦРКВЕ, Шабац, 2000.
|
Арх. Михаило, мозаик у апсиди катедрале у Ђефалуу (Сицилија), сикуло-норманска уметност, XII век |
|
Арх. Михаило, византијска уметност, икона, Манастир Св. Катарине на Синају, XIII век |
Нема коментара:
Постави коментар