Друго
јело са богате трпезе бесмртнога Владике, јело за вазда неопходно овом
поколењу, јесте његово родољубље. Са сваке странице његових дела, тако рећи,
светли као сунчана зрака његов дубоки осећај родољубља. Жарка љубав према овој
земљи и овом народу донела му је претешка страдања. "Што већа љубав, то
веће страдање", рекао је једа Отац Цркве. Његошево страдање због љубави према роду своме не да се језиком
исказати. бриге и жалости за Црном Гором као љуте змије гризле су његову снажну
душу и младалачко тело. Беспокојство и страх од неизвесности пратили су га дан
и ноћ не само онда, када се бавио у овим кршевима, него и онда када је ходио у
друге земље тобож ради одмора и оправљања. Он је ходио по преукрашеном Риму и
сунчаном Напуљу туробан и забринут онако исто као и по Цетињском пољу. Мука га
је превремено старила, испијала и болестила, док га најзад није оборила на
самртну постељу тек у половини обичног људског века.
Зашто Његош није напустио Црну Гору, ову
сухопарну земљу страхота, и побегао у неку удобнију земљу да живи? Могао би
тако запитати какав невитез наших дана. Но питати тако исто је што и питати:
зашто се Његош није потурчио, па да без муке живи? Да је овај див био у стању
побећи или потурчити се, он не би био Његош, нити би му се име данас спомињало,
нити би се још мање - данас слегле ове хиљаде људи из свих земаља
југословенских, чије је Ослобођење и Уједињење он пророковао, да се поклоне
праху његовом.
Ђе је зрно клицу заметнуло
Ондје нека и плодом почине.
Његошево родољубље налагало је, да се мора
ту живети и радити, где се човек родио; да се мора свој народ бранити од
унутрашњих порока и спољних нападача; и да се мора чашћу, поштењем и заслугама
свакога грађанина увећавати морални капитал и морална вредност свога народа
пред Богом и пред људима! Петар II седео је на
столици Петра I, светитеља и витеза, који је
победио Наполеона. Па као што Наполеоново злато није могло поткупити Светога
Петра, тако никаква угодност овога света нити икакав царски престо нису били у
стању примити Петра II, песника витеза, да напусти своју
домовину и да умањи своје бриге о њој и своју љубав према њој. У осталом
завидније је било бити господар над овим господарским племеном, у овоме
"гнијезду соколова", него султан безбројнога "робља
везанога", завидније бити орао међу соколовима, него рајска птица међу
чавкама.
 |
| ВЛАДИКА И ПЕСНИК, ВЛАДАР И МИСЛИЛАЦ 58. Међународни сајам књига, Београд, октобар, 2013. |
Није ни потребно нашироко говорити о
родољубљу Његошевом, јер је оно свима нама познато још из детињства нашег. Ко
се од нас не сећа, како су му се надимале груди од љубави према роду своме,
када је у ђачком добу читао дела Његошева? Ако се Владика Петар II не може мерити у витештву друге
врсте са неким црногорским земљацима својим, ако се не може мерити у
светитељству са Светим Савом, ни у физичком јунаштву са Краљевић Марком, ни у
државничкој мудрости са Иваном Црнојевићем, ни у отпорној сили и неустрашивом
самопрегоревању са Светим Петром Цетињским, он је раван свима њима по силини
свога родољубља. Он је милозвучна труба родољубља и њиховог и свог и васцелог
племена црногорског, најдивнијег и најчистијег међу племенима словенским. Он је
артикулисао родољубље свих српских поколења од првих покрштених Срба до њега;
он га објаснио, оправдао, удубио до библијске дубине, и узвисио до духовне
борбе међу Арханђелом и сатаном.
Ево нам дивног учитеља у родољубљу! Ево
родољуба, чије су груди дисале молитвом за свој народ и чија су уста посветила
једну огњену поезију своме народу! Ево једног моћног извора свежег, здравог и
витешког родољубља за млада поколења нашег народа до у далеку будућност! Добро
је што су на ову светковину дошли људи из Посавља и Поморавља, из Баната и
Равне Метохије; добро је да виде ове гудуре неплодне у свему осим у јунацима;
да виде у каквом је суром и суровом кршу живео један од највећих родољуба наше
расе. Ја сам уверен, да ће сви они, сравњујући своје плодне пределе са Црном
Гором и видећи за какву је суху стену било везано родољубиво срце Његошево -
уверен сам, да ће од стида постати родољуби они, који то нису били, и да ће
удвостручити своје родољубље они, који су у тим обилним равницама и до сада
били родољуби. Уверен сам, да ће они причати деци својој о родољубљу
Црногораца, које је својом чудноватом силом држало Црну Гору више од десет
столећа непотчињеном и слободном, о стварном родољубљу, према коме шпартанско и
римско родољубље бледе као легенде.
ЊЕГОШ - ПЕСНИК СРПСКЕ СЛОБОДЕ,CATENA MUNDI, Београд, 2013.
Нема коментара:
Постави коментар