На празник преподобног Саве Освећеног, у манастиру Рујан код Ужица, служена је света архијерејска Литургија и парастос поводом трогодишњице од упокојења блаженопочившег Епископа Хризостома.
Светом архијерејском Литургијом началствовао је Његово Преосвештенство владика жички Г. Јустин уз саслужење викара Патријарха српског, Његовог Преосвештенства владике топличког Г. Арсенија, духовног чада почившег владике Хризостома. Владикама су саслуживали архимандрит Тихон, игуман Студенички, протојереј-ставрофор Милош Босић, намесник ужички, протојереј-ставрофор Зоран Јанковић, протонамесник Радоја Сандо, дугогодишњи ђакон владике Хризостома, протођакон Александар Грујовић и ђакон Аранђел Петровић. Евхаристијском сабрању и парастосу, поред родбине почившег владике Хризостома, присуствовало је мноштво свештенства, монаштва и верног народа Жичке и Банатске епархије.
Током Литургије у надахнутој беседи владика Арсеније је, говорећи о значају Евхаристије као најважнијим делом и врхунцем Црквеног сабрања, подсетио на лик и дело свог духовног оца, блаженопочившег Епископа Хризостома, који се, по владикиним речима, у наручију Господњем сигурно моли за нас да и ми, када дође време, завршимо у наручију Господа Бога.
Након Литургије служен је парастос блаженопочившем Епископу Хризостому и помен на његовом гробу. Током трпезе љубави, у манастирском конаку, у својој беседи, владика жички Г. Јустин је говорио о личности почившег владике Хризостома, кога је упознао давне 1981. године, рекавши да је владика Хризостом и током свог живота био станар Небеског Јерусалима као човек који није од овог света и да након мало више од годину дана, колико је на трону Епархије жичке, свуда и све више види добра дела које је владика Хризостом за собом оставио.
Епископ Хризостом (Столић) је рођен у Руми 1939. године. У свом родном месту завршио је основну и средњу школу након чега одлази у манастир Дечане, где га је у чин јерођакона и јеромонаха рукоположио тадашњи епископ рашко-призренски, а потоњи Патријарх српски Г. Павле (Стојчевић). Убрзо након тога одлази у Америку где је, у руском манастиру Свете Тројице у Џорданвилу, студирао теологију. Једно време служио је као помоћни парох у Саборној цркви Светог Васкрсења Христовог у Чикагу и као парохијски свештеник у српској цркви Светог великомученика Георгија у источном Чикагу. Након тога одлази на Свету Гору, у манастир Хиландар где проводи 20 година. Цариградски патријарх Димитрије рукоположио га је у чин архимандрита, а као запажен монах био је старешина (протос) целе Свете Горе. У Хиландару је вршио дужност библиотекара где се неуморно интелектуално усавршавао. Плод његовог рада у библиотеци је била књига Светачник у два тома, коју је написао и објавио на српском језику, а приредио је и Литургију Светог апостола Јакова у преводу на српски језик.
Свети Архијерејски Сабор СПЦ је, у Београду, маја 1988. године изабрао архимандрита Хризостома за Епископа западноамеричког. Епископ Хризостом је управљао том епархијом све до 1992. године, када је изабран за Епископа банатског.
За Епископа жичког владика Хризостом је изабран 2003. године. Одмах по доласку на Жичку епархију почео је неуморно да ради на обнови и изградњи цркава и манастира. Владика Хризостом је обновио предратни часопис „Жички благовесник“ и покренуо издаваштво, објављујући издања литургијске, богословске и историјске садржине. Дуго година био је уредник календара „Црква“, гласила Светог Архијерејског Синода. Био је члан Комисије Светог Архијерејског Синода за припрему издања Служебника, Србљака, и других богослужбених књига. Као приређивач објавио је на српском језику Свето Јеванђеље, Апостол, Архијерејски чиновник и дванаест томова Минеја.
За време свог епископског служења обновио је неколико манастира: манастир Средиште код Вршца и Баваниште код Панчева, манастир Ковиље, Моравце, Савинац, Придворицу, Дренчу и Рујан, за који је и одредио да буде место његовог погребења. У манастиру Жичи је обновљен Епископски двор, а нови двор изграђен је у порти храма Светог Саве Српског у Краљеву.
Епископ Хризостом се упокојио након краће болести, у Епископском двору у Краљеву, 18. децембра 2012. године, у раним јутарњим часовима. По својој жељи сахрањен је у манастиру Рујан у Врутцима, чију је обнову сам иницирао, свесрдно помагао и будно надгледао. Нека му је вечан спомен и Царство Божије!
ипођакон Немања Спаловић,
историчар-архивист
извор: eparhija-zicka.rs
Током Литургије у надахнутој беседи владика Арсеније је, говорећи о значају Евхаристије као најважнијим делом и врхунцем Црквеног сабрања, подсетио на лик и дело свог духовног оца, блаженопочившег Епископа Хризостома, који се, по владикиним речима, у наручију Господњем сигурно моли за нас да и ми, када дође време, завршимо у наручију Господа Бога.
Након Литургије служен је парастос блаженопочившем Епископу Хризостому и помен на његовом гробу. Током трпезе љубави, у манастирском конаку, у својој беседи, владика жички Г. Јустин је говорио о личности почившег владике Хризостома, кога је упознао давне 1981. године, рекавши да је владика Хризостом и током свог живота био станар Небеског Јерусалима као човек који није од овог света и да након мало више од годину дана, колико је на трону Епархије жичке, свуда и све више види добра дела које је владика Хризостом за собом оставио.
Епископ Хризостом (Столић) је рођен у Руми 1939. године. У свом родном месту завршио је основну и средњу школу након чега одлази у манастир Дечане, где га је у чин јерођакона и јеромонаха рукоположио тадашњи епископ рашко-призренски, а потоњи Патријарх српски Г. Павле (Стојчевић). Убрзо након тога одлази у Америку где је, у руском манастиру Свете Тројице у Џорданвилу, студирао теологију. Једно време служио је као помоћни парох у Саборној цркви Светог Васкрсења Христовог у Чикагу и као парохијски свештеник у српској цркви Светог великомученика Георгија у источном Чикагу. Након тога одлази на Свету Гору, у манастир Хиландар где проводи 20 година. Цариградски патријарх Димитрије рукоположио га је у чин архимандрита, а као запажен монах био је старешина (протос) целе Свете Горе. У Хиландару је вршио дужност библиотекара где се неуморно интелектуално усавршавао. Плод његовог рада у библиотеци је била књига Светачник у два тома, коју је написао и објавио на српском језику, а приредио је и Литургију Светог апостола Јакова у преводу на српски језик.
Свети Архијерејски Сабор СПЦ је, у Београду, маја 1988. године изабрао архимандрита Хризостома за Епископа западноамеричког. Епископ Хризостом је управљао том епархијом све до 1992. године, када је изабран за Епископа банатског.
За Епископа жичког владика Хризостом је изабран 2003. године. Одмах по доласку на Жичку епархију почео је неуморно да ради на обнови и изградњи цркава и манастира. Владика Хризостом је обновио предратни часопис „Жички благовесник“ и покренуо издаваштво, објављујући издања литургијске, богословске и историјске садржине. Дуго година био је уредник календара „Црква“, гласила Светог Архијерејског Синода. Био је члан Комисије Светог Архијерејског Синода за припрему издања Служебника, Србљака, и других богослужбених књига. Као приређивач објавио је на српском језику Свето Јеванђеље, Апостол, Архијерејски чиновник и дванаест томова Минеја.
За време свог епископског служења обновио је неколико манастира: манастир Средиште код Вршца и Баваниште код Панчева, манастир Ковиље, Моравце, Савинац, Придворицу, Дренчу и Рујан, за који је и одредио да буде место његовог погребења. У манастиру Жичи је обновљен Епископски двор, а нови двор изграђен је у порти храма Светог Саве Српског у Краљеву.
Епископ Хризостом се упокојио након краће болести, у Епископском двору у Краљеву, 18. децембра 2012. године, у раним јутарњим часовима. По својој жељи сахрањен је у манастиру Рујан у Врутцима, чију је обнову сам иницирао, свесрдно помагао и будно надгледао. Нека му је вечан спомен и Царство Божије!
ипођакон Немања Спаловић,
историчар-архивист
извор: eparhija-zicka.rs
Нема коментара:
Постави коментар