Туга за младенцем Угљешом

   У хиландарској ризници чува се мали сребрни диптих - иконица, украшена бисером и драгим камењем, коју је серски митрополит Теодосије на крштењу даровао сину деспота Угљеше Мрњавчевића. Дете је убрзо по рођењу преминуло и сахрањено је у Хиландару, у истом гробу са својим дедом по мајци ћесаром Војихном, господаром града Драме. Његова мајка Јелена која је живела на двору у Серу, није могла походити гроб сина. Она му је за покој душе послала ову иконицу на коју је дала да се на спољашњим странама у позлаћеним сребрним плочицама уреже натпис.
   Овај натпис је њен први књижевни рад. Пун је бола, мудрости и нежности. Кратак је и сажет пошто није било простора за дуго причање. После погибије супруга деспота Јована Угљеше у Маричкој бици 1371. године Јелена се склонила на двор кнеза Лазара и кнегиње Милице у Крушевац, где се убрзо замонашила под именом Јефимија. Предана молитви иза себе је оставила неколико изузетних књижевних и везиљских радова.

Мале иконе но велики дар
које имају пресвети лик Господњи
и пречисте Богоматере,
а њих велик и свет муж
дарова младому младенцу
Угљеши Деспотовићу.
Његову неоскврњену млађахност
преставише у вечне обитељи,
а тело у гробу преда се,
кога изделаше праоци
преступљења ради.
Удостоји, Господе Христе,
и ти, о пречиста Богомати,
и мене јадну
свагда о разлучењу душе моје да се бринем,
које угледах на онима који су ме родили
и на рођеном од мене младенцу,
за којим жалост непрестано гори
у срцу моме,
по обичају матерњем побеђена.

Борисав Челиковић, 50 казивања о Светој Гори, Легенда, Чачак, 2003.