Лепоту монаштва нам описује на савршен начин и аскетски племенито, претходник манастира Велики Метеори, Старац Атанасије, који је у свом чланку написао следеће: ''Место које нам је пружило најснажније и незаборавне утиске, најделотворније и подстицајне, упркос потешкоћама и проблемима с којима смо се сусретали. То свето место нашег покајања, духовне борбе, постојања и Божјег присуства, вечне заштите и наклоњености наших светаца, жеље и наде нашег спасења. Свето место испосника, аскета, Божјих поклоника, наших светих Отаца који су нам оставили своја житија и благословене мошти да нас инспиришу, воде, штите и посвете.
Истовремено, то место представља раскрсницу вере, културе и историје као сложено и вишедимензионално јединство верске, националне, културне и животне средине где су монашка традиција, култура, историјска сећања, археолошки докази и неописива лепота пејзажа хармонично упарена у предивно и креативно саживљење. Оно одржава живим дах векова чувано у срцима монаха, у каменим структурама стена и у највреднијем комаду душе његових становника. Они бешумно, пригушених корака живо преносе историју, чисту и неизмењену традицију. Ту су се божанско и људско, небеско и земаљско, бол, радост и друге емоције, складно уздизале вековима заједно.
Гдегод да су се срели јединствено ремек-дело Божје креативности с људским утицајем, богатство пејзажа с величанственом архитектуром, монашка обележја с историјом и културом, несебичност и хероизам националне свести уз доста рада и труда, гдегод време није донело умор и одустајање, проистекло је стварање једног вредног споменика богослужења и културе, тако јаког и светлог, грчкој домовини на част и славу али и целом православном свету, да му се диве и поштују.''
То је лепота монаштва. Молитва, благослов, одрицања, свете мошти, послушност, покајање, Вечерње, Јутрење, Света литургија, химне, псалми, тамјан, бројаница, тиха забринутост, молитвени уздах, сузе живота. Постоји ли шта лепше у животу од медитације? Од живота ваздуха и светлости? ЊЕМУ сви припадају. Тело, ум, душа, дух, разум, срце, воља, патња, стремљења, надања и живот. Све је Његово. Све од свакога на целој кугли земаљској. Стварање човека по слици Тројединог Бога омогућава нам усавршавање у привременом постојању. Живот у Његовом телу. Живот у Његовој крви. Свежина и дах истине која светли непрекидном светлошћу Његове милости у усхићеном преображају душе и тела. У падовима и узнешењима. У васкрсењу и починку. У преображају и вечности.
''Благослови, Господе, и учини да је на добро твом слуги, у име Оца и Сина и Светога Духа. Амин.''
 |
| фото: Доситеј Хиландарац |
Превела с грчког: Бранкица Богдановић
16.јануар 2015 год.
извор:
http://www.pemptousia.gr/2015/01/monachismos-i-zoi-tis-omorfias/
www.manastir-lepavina.org
Нема коментара:
Постави коментар