Зачуђујући тајни живот дрвећа

   Већ неколико недеља је књига одметника из шуме Петера Волебена је бестселер на списку угледног недељника ”Шпигел” -  Peter Wohlleben: Das geheime Leben der Bäume. Was sie fühlen, wie sie kommunizieren - die Entdeckung einer verborgenen Welt. Минхен 2015. Аутор је некадашњи шумар, који је дао отказ да би се посветио гајењу шуме од 1200 хектара сходно сопственим представама, имајући идеал у визији прашуме.
   У овој фасцинирајућој књизи аутор описује живот дрвећа, тврдећи да она мисле, осећају, комуницирају једна са другима и активно делују. Да ли је овде реч о анимистичком мишљењу о коме је учио психолог Жан Пијаже описујући тиме уверења људи да у сваком објекту обитава ”дух”, што је, дакако, претеривање, јер животиње и биљке нису објекти. Онај коме списак персонификација које Волебен приписује дрвећу изгледа усиљеним, увериће се на крају књиге да су она сасвим реалистичан опис својстава о којима до сада нисмо имали представу. Тиме се отвара сасвим нова димензија  савршено другачијег, живљег социјалног света но што смо ми то икада слутили.

Пут до манастира Вазнесење, 8.3.2015.

   Зашто јова још у јесен одбацује своје зелено лишће, док је лишће храста увелико браон боје? Зашто буре и олује много мање оштете шуме него што је то случај са стаблима које стоје појединачо? Каква је разлика између лиснатог дрвећа и зимзелених четинара? И зашто новозасађена стабла немају и након 100 година исту еколошку вредност као што то имају прашуме? На сва ова питања нуди уверљиве одговоре Волебенова елегантно написана књига.
   У овој књизи су откривена до сада сасвим непозната својства дрвећа, која су делимично позната из животињског света: ко је знао да се дрвеће односи алтруистички према другом дрвећу које не припада истој врсти? Или, пак, да је наше школско знање о дарвинистичкој борби зацело погрешно у којој, наводно, јача стабла преживљавају?
   Да ли је у природној шуми све прецизно структурисано? Да ли је у шуми у којој дрвеће расте лагано много здравије од шуме у којој дрвеће расте убрзано?
   Из ове са лакоћом и елеганцијом исприповеданој књизи може се сазнати да шуме нису крута и непокретна бића, већ високо сложена и комуникативна бића, само што су њихова реаговања много спорија но што је то случај код животиња и људи.
   Волебен се свесно клони научних студија, чиме је књига и за широки круг читалаца-лаике пријемчива. Но утоме је, можда, и Ахилова пета књиге: за све ове феномене нема евидентних научних доказа.
   Једно је извесно: ко се досад није интересовао за дрвеће или је само свој камин њиме ложио, постаће уз ову књигу љубитељ дрвећа и промениће радикално свој поглед на природу и зажелети да се што пре обре у шетњи кроз шуму. Волебен овом књигом погађа у центар Zeitgeist(а) : она је израз перфектног споја еколошке свести о одговорности, чежње за бољим светом и политички коректним моралним држањем.

   протођакон Зоран Андрић, Минхен
   www.spc.rs