"Манастир је облак , сведочанство присуства и славе Божије. Слава је неприступна и нетварна светлост, која као нестворена енергија излази из суштине Његове и која је истовремено нама осетна и причасна. Ово је од посебног значаја, јер оно што је неприступно треба да буде сједињено са мном, оно што је нетварно треба да ми је осетно. Слава је један божански сјај, било у облику облака или огњеног стуба , било у било ком другом светлосном и сјајном облику, који у ствари није ништа друго до испољавање божанства Његовог, пројекција ипостаси Његове, којој није могуће да изиђе из себе: то је виђење светости Божије, дакле јединствености Његове, јер свет значи у потпуности јединствен, у постпуности различит од свега осталог. " Старац Емилијан
Нема коментара:
Постави коментар