НИКАНОРОВ РУЧНИ КРСТ

извор: УМИЛЕЊЕ Драган

НИКАНОРОВ РУЧНИ КРСТ

   Дуборезни ручни крст новобрдског и грачаничког митрополита Никанора из 1551. године, окован сребром, један је од најстаријих примерака очуваних ручних крстова у српској примењеној уметности. Пронашао га је познати историчар Стојан Новаковић у целиваоници манастира Рајиновац код Гроцке, и 1875. године крст откупио за музејску збирку.
   Међутим, на право порекло овога крста указује натпис на окову његове дршке, који открива да га је учинио Никанор за цркву Спасову више села Смире. О селу Смира, које се налази недалеко од Гњилана, на Косову, први подаци забележени су у повељи краља Милутина из 1308. године. Још неколико историјских извора из XVI века пружају податке о овом селу, у којима се, између осталог, помиње манастирски комплекс са црквом Вазнесења – Спасова. Из њих сазнајемо да је митрополит Никанор овој цркви даривао многобројне прилоге, између осталих и овај ручни крст окован сребром, што упућује на претпоставку да је црква можда његова задужбина.
   За сада остаје непознато како је крст доспео у манастир Рајиновац. Могуће је да су га донели монаси из Смире или Грачанице, током Велике сеобе Срба 1690. године.
   Крст из Смире израђен је од шимшировог дрвета (димензија: висина 27,5 цм, ширина 11,3 цм, дебљина 2,4 цм) и окован сребрним плочицама, украшеним филигранском жицом и разнобојним полудрагим камењем. На обе стране дато је по шест поља у која су смештене сцене Празника, као и представе јеванђелиста. На предњој страни приказане су Благовести, Рођење, Сретење и Крштење, док су на другој страни Преображење, Распеће, Силазак у ад и Цвети. У бочним краковима, на обе стране, представљена су по два јеванђелиста.

   извор: www.narodnimuzej.rs