Саплитао по урвинама смрти
И тражио лека себи
Мимо благовести и промисла
Колико нам је требало
Да се роди чиста
Чистоти одређена са страхом
Смирујућим, а не гордим
Колико је Адам, човек
Црвене земље орао
Ловио, отимао, батргао се
Док се не роди ти
Колико је пророка требало
Да падне под страшним
Виђењима и камењем
До почетка воспитања твога
Колико муке и труда оде
У ратове, походе јалове
Још више је требало човеку
Душу као твоју да изнедри
Твоје је рођење молитва
Услишена, не пристајање
На зло, одрицање мржње
Одежда невиности човеку
Приправљена
Александар Марић
извор: aleksandarmaric.blogspot.rs
Нема коментара:
Постави коментар