У петак, 21. октобра 2016. године, у цркви Рођења Пресвете Богородице Атиохијског Патријархата у Сантјагу де Чилеу, одиграо се уистину радостан догађај - Стивен Антолик, амерички пилот цивилне авијације и капетан широкотрупних авиона типа Боеинг 787 авио-компаније Америцан Аирлинес, прешао је у православље. Чин миропомазања служио је парох цркве Рођења Пресвете Богородице, јереј Франциско Салвадор, а кум новокрштеног је био јереј Душан Михајловић, старешина парохије Светог Николаја Жичког Српске Православне Цркве у Чилеу.
Стивен Антолик је пилот са тридесетогодишњим стажом и живи са својом породицом у Вест Палм Бичу на Флориди. Пре него што се посветио пилотској професији, завршио је музичку академију, и извесно време чак свирао у симфонијском оркестру као контрабасиста. Као и многи Американци, прошао је трновити пут духовних трагања од католицизма преко протестантизма и на крају пронашао православље као коначан одговор на сва духовна и егзистенцијална питања која су га потресала.
Не разликујући канонску од неканонске Цркве, дуго година је био члан расколничке унијатске цркве у Орланду, где се упознао са православним богослужењем и научио певничко појање. Вероватно би тамо и остао да по Божјем промислу 2012. године није почео да лети на линији Мајами - Сантјаго. Тако је дошло до првог сусрета са антиохијским свештеником Франциском, са којим је почео редовно да контактира и посећује његову цркву, где је ускоро упознао и оца Душана, у коме је препознао сродну словенску душу (Стивен је пореклом Словак) као и бившег колегу из света музике (о.Душан је пре рукоположења био симфонијски диригент).
Тих првих месеци служења у Чилеу, отац Душан је током радних дана служио литургије рано ујутру, са почетком у 6 часова, и сваки пут када се налазио у Сантјагу, у дводневној паузи изеђу летова Стивен би остављао чланове своје посаде у хотелу и хрлио раном зором у цркву Рођења Пресвете Богородице да помогне оцу Душану и одговора за певницом. Та јутарња богослужења су још више укрепила духовну везу двојице бивших колега-музичара, и постала основа за трајно пријатељство.
Чињеница да овај искрени хришћанин није примио благодат истинског православног крштења није могла да остави равнодушним оца Душана, тако да му је сваки пут када су се сретали скретао на то пажњу. После четири године познанства, Стивен се на крају и сам уверио у исправност његових савета, и одлучио да пређе у Православље. Замолио је оца Франциска да чин миропомазања одслужи на енглеском језику а да му кум буде отац Душан, који га је и исповедио. За време читања молитви у цркви се осећала особита благодат. Вишегодишње пријатељство и братска љубав ова три човека разних националности као плод угодан Богу принели су освећење и духовно рођење једног од њих. У својој беседи, о.Франциско је честитао Стивену „на повратку кући“, а о.Душан је рекао да је сада добио новог духовног сина, који ће увек моћи да рачуна на његову молитвену и сваку другу помоћ.
извор: www.spc.rs
Не разликујући канонску од неканонске Цркве, дуго година је био члан расколничке унијатске цркве у Орланду, где се упознао са православним богослужењем и научио певничко појање. Вероватно би тамо и остао да по Божјем промислу 2012. године није почео да лети на линији Мајами - Сантјаго. Тако је дошло до првог сусрета са антиохијским свештеником Франциском, са којим је почео редовно да контактира и посећује његову цркву, где је ускоро упознао и оца Душана, у коме је препознао сродну словенску душу (Стивен је пореклом Словак) као и бившег колегу из света музике (о.Душан је пре рукоположења био симфонијски диригент).
Тих првих месеци служења у Чилеу, отац Душан је током радних дана служио литургије рано ујутру, са почетком у 6 часова, и сваки пут када се налазио у Сантјагу, у дводневној паузи изеђу летова Стивен би остављао чланове своје посаде у хотелу и хрлио раном зором у цркву Рођења Пресвете Богородице да помогне оцу Душану и одговора за певницом. Та јутарња богослужења су још више укрепила духовну везу двојице бивших колега-музичара, и постала основа за трајно пријатељство.
Чињеница да овај искрени хришћанин није примио благодат истинског православног крштења није могла да остави равнодушним оца Душана, тако да му је сваки пут када су се сретали скретао на то пажњу. После четири године познанства, Стивен се на крају и сам уверио у исправност његових савета, и одлучио да пређе у Православље. Замолио је оца Франциска да чин миропомазања одслужи на енглеском језику а да му кум буде отац Душан, који га је и исповедио. За време читања молитви у цркви се осећала особита благодат. Вишегодишње пријатељство и братска љубав ова три човека разних националности као плод угодан Богу принели су освећење и духовно рођење једног од њих. У својој беседи, о.Франциско је честитао Стивену „на повратку кући“, а о.Душан је рекао да је сада добио новог духовног сина, који ће увек моћи да рачуна на његову молитвену и сваку другу помоћ.
извор: www.spc.rs
Нема коментара:
Постави коментар