Издавач: Православни богословски факултет Универзитета у Београду - Институт за теолошка истраживања
Књига која је пред читаоцем настајала је последњих неколико година као плод курсева које сам држао студентима Богословског факултета као изборни предмет на мастер и докторским студијама. Ово је у ствари и мали зборник радова које сам на тему монаштва објављивао у нашим часописима или пак појединим зборницима радова. Сматрао сам да је добро да се на једном месту нађу ови стручни чланци и студије који су пропраћени прилично обимном библиографијом која садржи, пре свега, шта је све до сада преведено и објављено на српском језику од изворне монашке литературе.
Ту је такође исцрпна домаћа библиографија радоваи студија које су објављене на нашем језику, као и општа библиографија на страним језицима, а која завређује пажњу наших истраживача. Такође сматрам да ће ово дело као нека врста приручника на тему монаштва попунити велику празнину која је код нас очигледна. Само подсећам на чињеницу да наша помесна Црква има велики број манастира који су настајали од тренутка христијанизације па до све најновијих времена. Поносни смо да имамо манастире који представљају светску духовну и културну баштину. Међутим, с друге стране, не само у овом тренутку не посвећујемо много пажње монаштву као таквом. Колико негујемо монашки подмладак, да ли сви наши манастири имају монаштво и у ком броју? На сва ова и слична питања, хтели ми то или не, морамо одговорити и одговарати, али на прави начин. Данас немамо ниједну монашку школу, а било их је. Имали смо посебне часописе монашке, а данас их више немамо. Није ли то велики знак за неку врсту духовне узбуне! У нашим књижницама, не само манастирским, може се наћи монашки часопис ДУХОВНА СТРАЖА који је излазио 1908–1910, и 1928–1940, и никада касније није обновљен. Одговор на питање, имамо ли потребу за монашким школама које су радиле при нашим већим манастирима, имамо ли потребе за монашким листовима и часописима, више је него потврдан. Изворна духовна глад и жеђ очигледно постоји, а треба је на неки начин и подстаћи и ширити. Уосталом, монаштво, његова заступљеност и масовност у свакој помесној Цркви и народу најбољи је духовни барометар и показатељ о тренутном духовном стању одређене Цркве и народа и степену његове дубинске, духовне христијанизације која никада не престаје и којој се не види крај. Колико међу нама, рачунајући лаике и свештенство, има оних који су спремни без резерве и остатка да потпуно свој живот усмере и посвете узвишеним јеванђелским врлинама и захтевима. Ова скромна књига је само мали прилог учињен у правцу обнове и учвршћења изворног монаштва у сами освит трећег хиљадугодишта. Ако ово дело макар и мало допринесе остварењу тог циља, сматрам да мој труд није био узалудан.
протојереј-ставрофор проф. др Радомир В. Поповић
извор: www.spc.rs
Ту је такође исцрпна домаћа библиографија радоваи студија које су објављене на нашем језику, као и општа библиографија на страним језицима, а која завређује пажњу наших истраживача. Такође сматрам да ће ово дело као нека врста приручника на тему монаштва попунити велику празнину која је код нас очигледна. Само подсећам на чињеницу да наша помесна Црква има велики број манастира који су настајали од тренутка христијанизације па до све најновијих времена. Поносни смо да имамо манастире који представљају светску духовну и културну баштину. Међутим, с друге стране, не само у овом тренутку не посвећујемо много пажње монаштву као таквом. Колико негујемо монашки подмладак, да ли сви наши манастири имају монаштво и у ком броју? На сва ова и слична питања, хтели ми то или не, морамо одговорити и одговарати, али на прави начин. Данас немамо ниједну монашку школу, а било их је. Имали смо посебне часописе монашке, а данас их више немамо. Није ли то велики знак за неку врсту духовне узбуне! У нашим књижницама, не само манастирским, може се наћи монашки часопис ДУХОВНА СТРАЖА који је излазио 1908–1910, и 1928–1940, и никада касније није обновљен. Одговор на питање, имамо ли потребу за монашким школама које су радиле при нашим већим манастирима, имамо ли потребе за монашким листовима и часописима, више је него потврдан. Изворна духовна глад и жеђ очигледно постоји, а треба је на неки начин и подстаћи и ширити. Уосталом, монаштво, његова заступљеност и масовност у свакој помесној Цркви и народу најбољи је духовни барометар и показатељ о тренутном духовном стању одређене Цркве и народа и степену његове дубинске, духовне христијанизације која никада не престаје и којој се не види крај. Колико међу нама, рачунајући лаике и свештенство, има оних који су спремни без резерве и остатка да потпуно свој живот усмере и посвете узвишеним јеванђелским врлинама и захтевима. Ова скромна књига је само мали прилог учињен у правцу обнове и учвршћења изворног монаштва у сами освит трећег хиљадугодишта. Ако ово дело макар и мало допринесе остварењу тог циља, сматрам да мој труд није био узалудан.
протојереј-ставрофор проф. др Радомир В. Поповић
извор: www.spc.rs
Нема коментара:
Постави коментар