Током недавног путовања у Грузију новинари сајта „Манастирски весник“ посетили су један од најстаријих манастира – манастир преподобног Шио Мгвимског, где су се срели са настојатељем овог манастира, игуманом Савом (Джишкариани). На почетку беседе, отац Сава је испричао о историји обитељи.
Манастир је у 6.веку, основао преподобни Шио, један од тринаесторице сиријских отаца. Он је дошао из Сирије заједно са својим учитељем, преподобним Јованом Зедазнијским, како би у Иверији проповедао Слово Божије.
Место на коме се настанио преподобни, била је густа, непролазна шума. После четрдесетодневног строгог поста и молитве, подвижнику се јавила Преподобна Богородица са Јованом Претечом. Мајка Божија га је надахнула, рекавши да ће то место постати обитељ где ће се Бог прослављати до краја века. У стени поред пребивалишта, Шиу се на чудесни начин открио извор, док му је храну доносио голуб. После неког времена, ту је дошао неки велможа по имену Евагриј, и током лова угледовао је ово чудо. Дирнут сусретом са пустињаком, Евагриј је молио Шиа за дозволу да се заједно подвизавају. Преподобни је испрва одбио велможу, али му је затим дао свој штап и рекао: „Врати се, стани на обалу Куре и удари штапом. Ако се река раздвоји и ти успеш да дођеш овамо, значи да постоји воља Божја да се подвизавамо заједно. Ако не успеш да пређеш реку – нема воље Божје. “
Господ је попустио Евагрију да се врати Шиу; велможа је оставио све своје богатство и подвизавао се са преподобним. Посетио их је сам цар Парсман VI, молећи за благослов преподобног Шиа и обећавајући помоћ у уређењу манастира. Братство се повећавало; прича се да се за време царице Тамаре у овим пећинама подвизавало око пет хиљада монаха.
Преподобни Шио је чинио многа чуда, и многи су долазили к њему ради исцељења. У шумама су их често нападале дивље звери, зато је преподобни једном позвао све звери које су ту живеле и наредио им да напусте шуму. Оставио је само једног вука, да пасе манастирско стадо магараца. Тај вук се представља заједно са њим на иконама. Обратите пажњу: светитељ је кадио голом руком, на икони држи угаљ у руци и тако кади. (Према предању, дим из кадионице му је показао место за изградњу манастира.)
Након што се број братије код преподобног Шиа умножио и како је добио своје прве следбенике, он се по благослову духовног оца и католикоса повукао у затвор. Неколико година се подвизавао у пештери сличној бунару, одакле су му са врха спуштали храну и воду. У његовом житији, о затворништву се ништа не зна. Постоји предање да се бавио непрестаном молитвом.
По кончини преподобног Шио, многи освајачи су више пута рушили манастир, убијали монахе. Једном приликом, за време најезде султана Ахмета десио се следећи догађај. Захвативши ове просторе, војни начелник Омар угледао је клисуру и пештере, и помислио да грузини крију овде своја блага. Али, када је његова војска кренула да прелази реку, нису могли да наставе пут. Заробљеници-грузини су објашњавали да се за реком налази манастир преподобног Шио; и ако неко има зле намере, преподобни га тамо неће пустити. Тада је вођа дао једном од својих подчињених злато и тамјан и рекао да жртвује то за манастир. Када су се нападачи приближили манастиру, Омар је угледао мноштво анђела над манастиром, и међу анђелима старца са белом брадом. Пошто је дошао до гроба преподобног, почео је да се освећује Светлошћу Христовом. Након неког времена, дошао је у манастир, крстио се, и постао монах са именом Неофит (узгред, тачни превод са грчког значи ново растиње, изданак). Заједно са њим, дошли су и двојица слугу Христофор и Христодул, који су такође постали монаси. Напослетку је Неофит постављен за епископа Урбниске епархије. Тражио је мучеништво за Христа, и њега су, попут архиђакона Стефана, иноверци каменовали током проповеди. Мошти свештеномученика Неофита се чувају у нашем манастиру.
Предање говори да је при преподобном било изграђено три храма: храм Јована Претече, Пресвете Богородице и Пресвете Тројице. Тамо, где је гроб преподобног, налази се храм из 6. века. А храм Пресвете Богородице, у којем сада разговарамо, је из 12.века и изградио га је грузијски цар Давид IV Градитељ. Говоре да је храм подигнут на основи старе цркве, из времена преподобног. Њега су неколико пута рушили, посебно у време најезде персидског шаха Абаса И. Крајем 19. и почетком 20. века овај манастир је обновио епископ Гуријско-Мингрељски Александар (Окропиридзе). Сада је он прослављен у лику светитеља, и такође сахрањен у нашем манастиру. Он је много учинио за манастир. У његово време фрескописан је манастир руком руског мајстора Андрејева.
У 20.веку манастир је био затворен, од 20-их година до 1988. Међутим, богослужења су се ипак некада одржавала. Храм није претваран ни у шта, и зато је фрескопис очуван.
Крајем 1980-их година, већ при Патријарху Илији II, манастир је обновљен, и почело је да се скупља братство.
Колико је данас братије у манастиру?
Деветнаест. Богослужења су свакодневна.
Каква послушања имају монаси данас у манастиру?
Разна су послушања: пекара, домаћинство, као и у сваком другом манастиру. Неки пишу иконе.
Да ли постоји нека просветитељска делатност у обитељи?
Братија се баве превођењем.
Да ли се посвећује пажња келијној молитви? Да ли остаје времена од послушања?
Да, таква могућност постоји.
Ко је братији духовник?
Сада је у манастиру само један свештеник. Предходни настојатељ је пре четири године постао епископ, и заједно са њим је отишао део братије.
Долазите ли Ви у Москву на монашке конференције, које одржава Синодално одељење за манастире и монаштво?
На конференцијама нисам био, али знамо да се оне одржавају. То нас врло интересује. Ми одлазимо на Свету Гору из истог разлога, јер нас интересује монашки живот.
Поред Атонских манастира, чији примери надахњују данас монахе у Грузији? Од кога се учите монашком животу?
Црпимо надахнуће од Свјатјејшего Патријарха Илије II, и наравно, из дела светих отаца. Сада се много књига преводи на грузијски језик. Братији се посебно свиђају поуке светитеља Игнатија (Брјанчанинова), јер он све врло здраво види, здраво оцењује ситуацију, иако је од времена, када је он писао своја дела, прошло већ век и по. Пре месец дана наш манастир је посетио митрополит Навпактски и Свето-Власијевски Јерофеј (Влахос), архипастир Грчке Православне Цркве. Он је разговарао са монасима и дао нам много добрих савета.
Да ли сте нешто посебно запамтили из добрих савета Владике?
Запамтили смо савет митрополита: када у манастир долази почетник, он треба пре свега да се научи послушању, а потом ће доћи и молитва. Господ даје молитву послушнима.
Вероватно да је то тешко савременом човеку?
«Царствие Небесное нудится» (Мф. 11:12)…
Да ли Ви разговате са братијом? Колико често братија могу да Вам се обрате?
Разговарамо током трпезе. Заједно смо читали Стари Завет, Номоканон и Јеванђеље са тумачењима светих отаца; то је био живи контакт. Такође, сабраћа уче напамет Свето Писмо.
Како се односите према савременим средствима комуникације, имате ли у манастиру Интернет?
Не. Код нас је аскетски устав.
Да ли много ходочасника посећује Ваш манастир? Да ли постоји могућност да остану овде неко време?
Ходочасника је много, лети је пуно туриста. Они који желе, могу провести неколико дана код нас. Такође, ко жели може доћи на два, три, дана да се потруди у манастиру.
Да ли осећате помоћ преподобног Шио? Да ли му се молитвено обраћате?
Осећамо његову помоћ. Посебно ја – пошто сам рођен на дан успења преподобног Шио. Било је то 9. маја по старом календару.
Игуман Сава (Джишкариани)
Са руског: Ива Бендеља
извор: www.pravoslavie.ru
Место на коме се настанио преподобни, била је густа, непролазна шума. После четрдесетодневног строгог поста и молитве, подвижнику се јавила Преподобна Богородица са Јованом Претечом. Мајка Божија га је надахнула, рекавши да ће то место постати обитељ где ће се Бог прослављати до краја века. У стени поред пребивалишта, Шиу се на чудесни начин открио извор, док му је храну доносио голуб. После неког времена, ту је дошао неки велможа по имену Евагриј, и током лова угледовао је ово чудо. Дирнут сусретом са пустињаком, Евагриј је молио Шиа за дозволу да се заједно подвизавају. Преподобни је испрва одбио велможу, али му је затим дао свој штап и рекао: „Врати се, стани на обалу Куре и удари штапом. Ако се река раздвоји и ти успеш да дођеш овамо, значи да постоји воља Божја да се подвизавамо заједно. Ако не успеш да пређеш реку – нема воље Божје. “
Господ је попустио Евагрију да се врати Шиу; велможа је оставио све своје богатство и подвизавао се са преподобним. Посетио их је сам цар Парсман VI, молећи за благослов преподобног Шиа и обећавајући помоћ у уређењу манастира. Братство се повећавало; прича се да се за време царице Тамаре у овим пећинама подвизавало око пет хиљада монаха.
Након што се број братије код преподобног Шиа умножио и како је добио своје прве следбенике, он се по благослову духовног оца и католикоса повукао у затвор. Неколико година се подвизавао у пештери сличној бунару, одакле су му са врха спуштали храну и воду. У његовом житији, о затворништву се ништа не зна. Постоји предање да се бавио непрестаном молитвом.
По кончини преподобног Шио, многи освајачи су више пута рушили манастир, убијали монахе. Једном приликом, за време најезде султана Ахмета десио се следећи догађај. Захвативши ове просторе, војни начелник Омар угледао је клисуру и пештере, и помислио да грузини крију овде своја блага. Али, када је његова војска кренула да прелази реку, нису могли да наставе пут. Заробљеници-грузини су објашњавали да се за реком налази манастир преподобног Шио; и ако неко има зле намере, преподобни га тамо неће пустити. Тада је вођа дао једном од својих подчињених злато и тамјан и рекао да жртвује то за манастир. Када су се нападачи приближили манастиру, Омар је угледао мноштво анђела над манастиром, и међу анђелима старца са белом брадом. Пошто је дошао до гроба преподобног, почео је да се освећује Светлошћу Христовом. Након неког времена, дошао је у манастир, крстио се, и постао монах са именом Неофит (узгред, тачни превод са грчког значи ново растиње, изданак). Заједно са њим, дошли су и двојица слугу Христофор и Христодул, који су такође постали монаси. Напослетку је Неофит постављен за епископа Урбниске епархије. Тражио је мучеништво за Христа, и њега су, попут архиђакона Стефана, иноверци каменовали током проповеди. Мошти свештеномученика Неофита се чувају у нашем манастиру.
Предање говори да је при преподобном било изграђено три храма: храм Јована Претече, Пресвете Богородице и Пресвете Тројице. Тамо, где је гроб преподобног, налази се храм из 6. века. А храм Пресвете Богородице, у којем сада разговарамо, је из 12.века и изградио га је грузијски цар Давид IV Градитељ. Говоре да је храм подигнут на основи старе цркве, из времена преподобног. Њега су неколико пута рушили, посебно у време најезде персидског шаха Абаса И. Крајем 19. и почетком 20. века овај манастир је обновио епископ Гуријско-Мингрељски Александар (Окропиридзе). Сада је он прослављен у лику светитеља, и такође сахрањен у нашем манастиру. Он је много учинио за манастир. У његово време фрескописан је манастир руком руског мајстора Андрејева.
У 20.веку манастир је био затворен, од 20-их година до 1988. Међутим, богослужења су се ипак некада одржавала. Храм није претваран ни у шта, и зато је фрескопис очуван.
Крајем 1980-их година, већ при Патријарху Илији II, манастир је обновљен, и почело је да се скупља братство.
Колико је данас братије у манастиру?
Деветнаест. Богослужења су свакодневна.
Каква послушања имају монаси данас у манастиру?
Разна су послушања: пекара, домаћинство, као и у сваком другом манастиру. Неки пишу иконе.
Да ли постоји нека просветитељска делатност у обитељи?
Братија се баве превођењем.
Да ли се посвећује пажња келијној молитви? Да ли остаје времена од послушања?
Да, таква могућност постоји.
Ко је братији духовник?
Сада је у манастиру само један свештеник. Предходни настојатељ је пре четири године постао епископ, и заједно са њим је отишао део братије.
Долазите ли Ви у Москву на монашке конференције, које одржава Синодално одељење за манастире и монаштво?
На конференцијама нисам био, али знамо да се оне одржавају. То нас врло интересује. Ми одлазимо на Свету Гору из истог разлога, јер нас интересује монашки живот.
Поред Атонских манастира, чији примери надахњују данас монахе у Грузији? Од кога се учите монашком животу?
Црпимо надахнуће од Свјатјејшего Патријарха Илије II, и наравно, из дела светих отаца. Сада се много књига преводи на грузијски језик. Братији се посебно свиђају поуке светитеља Игнатија (Брјанчанинова), јер он све врло здраво види, здраво оцењује ситуацију, иако је од времена, када је он писао своја дела, прошло већ век и по. Пре месец дана наш манастир је посетио митрополит Навпактски и Свето-Власијевски Јерофеј (Влахос), архипастир Грчке Православне Цркве. Он је разговарао са монасима и дао нам много добрих савета.
Да ли сте нешто посебно запамтили из добрих савета Владике?
Запамтили смо савет митрополита: када у манастир долази почетник, он треба пре свега да се научи послушању, а потом ће доћи и молитва. Господ даје молитву послушнима.
Вероватно да је то тешко савременом човеку?
«Царствие Небесное нудится» (Мф. 11:12)…
Да ли Ви разговате са братијом? Колико често братија могу да Вам се обрате?
Разговарамо током трпезе. Заједно смо читали Стари Завет, Номоканон и Јеванђеље са тумачењима светих отаца; то је био живи контакт. Такође, сабраћа уче напамет Свето Писмо.
Како се односите према савременим средствима комуникације, имате ли у манастиру Интернет?
Не. Код нас је аскетски устав.
Да ли много ходочасника посећује Ваш манастир? Да ли постоји могућност да остану овде неко време?
Ходочасника је много, лети је пуно туриста. Они који желе, могу провести неколико дана код нас. Такође, ко жели може доћи на два, три, дана да се потруди у манастиру.
Да ли осећате помоћ преподобног Шио? Да ли му се молитвено обраћате?
Осећамо његову помоћ. Посебно ја – пошто сам рођен на дан успења преподобног Шио. Било је то 9. маја по старом календару.
Игуман Сава (Джишкариани)
Са руског: Ива Бендеља
извор: www.pravoslavie.ru
Нема коментара:
Постави коментар