Петар Жебељан, песник и прозни писац, плодни стваралац који живи и ради у Београду и Перлезу, држи се истог вишевековног слогана: књига је најбољи друг и она је радост читања. У савременом свету дневно се одштампају милиони књига и свака књига је нашла свог читаоца.
Данас није заумно, како и сам приређивач каже, обратити се прошлости свога народа, својим прецима, њиховом делању и људским врлинама, но, и поред тога, угледни књижевник држи се још максиме коју су увек имали писци, путовође кроз живот и време: упознајмо своју прошлост, разумимо време у коме живимо и назначимо на основу тога путеве у будућности.
Изванредан одабир приређивача Петра Жебељана даје кратки преглед историјских личности кроз форму кратке приче, често анегдотске форме, те су отуда лако читљиве и дуже се памте. Могло се ићи у даљу прошлост, али и у више деценија које су уследиле после српских устанака (1804 - 1815), јер је и пре и после ослободилачких и прекретничких подухвата у борби Срба против страних завојевача било јунака. Ово је и прилика да се неко други подухвати историјске грађе и да на овакав начин покуша приближити прошлост свога народа, своје претке како би се нови нараштаји угледали на светле примере из српске историје, њихово јунаштво, спремност на жртву за другога, несебичност, одрицање од материјалних добара и новца зарад заједничких потреба. Путоказ и за наш живот је великодушност и милосрђе тих јунака, истинољубље, гостољубље, умне речи неписмених сељака, примери поштења и других патријархалних вредности и заборављених обичаја.
Србија је мала земља у којој су живели и живе велики људи. Прве странице ове књиге посвећене су вожду Ђорђу Карађорђу Петровићу и кнезу Милошу Обреновићу, а потом великом броју њихових сарадника, мање познатим саборцима који су великим жртвама, ретком храброшћу и истрајношћу допринели величини и значају Првог и Другог српског устанка.
Кратке, изабране приче у књизи казују о значајнијим војводама и познатијим устаницима: Проти Матеји Ненадовићу, Станоју Главашу, Хајдук Вељку Петровићу, Васи Чарапићу, Поп Луки Лазаревићу, Узун Мирку Апостоловићу, Танасију Чарапићу, кнезу Теодосију и кнезу Аксентију Миладиновићу... Али књига казује и о обичним људима мегданџијама: Јовану Курсули, Милутину Петровићу (невољном мегданџији), Михаилу Глувцу, Милисаву Дробњаку и кнезу Максиму Рашковићу. Читамо и о обичним борцима (десет изабраних), али и о онима које не можемо сврстати ни у војводе ни у хајдуке попут Филипа Вишњића, Љубице Обреновић, Чучук Стане, Ивана Кнежевића – кнеза од Семберије, Петра Ичка, Ђуре Милутиновића и Јанка Ђурђевића.
Књига се не може читати брзо, јер се сваки живот овде испричан проживљава неки дан дуже од читања. Сабор јунака представља јединствен историјски саборник за чије приређивање је књижевник Петар Жебељан уложио велики труд. За читаоца су тако нова сазнања о тополивцима, тобџијама и пушкарима: Немцу Мати, Милисаву Петровићу Таузенкинстлеру, Јовану Петровићу - ковачу, Томи Милиновићу Морињанину, Петру Уровчанину и Живану Бановићу.
Књига Сабор јунака треба да дође до руку и оних читалаца који мало знају или уопште не знају ко су били и какви су били ти наши преци – мегданџије, често и наши заточници који су се тукли у љутим бојевима. Нису само они наши заточници, него су то били и људи из редова монаштва наше Свете Цркве: Хаџи Рувим – архимандрит манастира Боговађе, Мелентије Никшић, Хаџи Мелентије Стевановић, Хаџи Ђера – архимандрит моравички, Арсеније Гаговић – архимандрит манастира Пиве, Атанасије Гаговић – прота буковички, ђакон Авакум и Пајсије Ристовић – игуман манастира Трнаве.
Поред одељка о ученим људима, ту је и одељак о доласку Руса – о руском генералу Ивану Ивановичу Исаијеву, грофу Орурку – руском пуковнику, Никићу – козачком пуковнику и Спиридону Филиповићу – српском архимандриту носиоцу руског високог одликовања. На крају књиге нашле су се и архаичне речи, али и варваризми из неких језика који су ушли у лексички фонд српског језика на размеђи 18. и 19. века.
Као изворници при писању ове књиге у највећој мери су коришћени текстови из Поменика Милана Ђ. Милићевића, краћи одломци из Мемоара проте Матеје Ненадовића, текстови историјских списа, сведочења Јанићија Ђурића, Гаје Пантелића, Петра Јокића и Анте Протића, затим Лазара Арсенијевића Баталаке, и грађа коју су сакупили и обрадили Миленко М. Вукићевић, Константин Ненадовић, Гедеон Ернест Маретић и други, као и текстови наших савременика Ненада Љубинковића, Мирјане Дрндарски, Бранка Златковића, Владете Коларевића, Романа Мулића.
Сабор јунака или, како пише у поднаслову, Преци, наши ослободиоци из времена Првог и Другог српског устанка, још један је чувар је наше националне свести и сећања српског народа. Свакако ће наћи пут до срца младих, али и свима који пожеле да сазнају о богатој и бурној прошлости у времену Првог и Другог српског устанка.
Пишем, дакле постојим и читам, дакле постојим - нека буде наш пут и са Сабором српских јунака приређивача Петра Жебељана, у издању Лагуне, и нека буде пут свакога ко стреми истинским и вишим вредностима, културним и духовним.
Зорица Зец
извор: www.spc.rs
Данас није заумно, како и сам приређивач каже, обратити се прошлости свога народа, својим прецима, њиховом делању и људским врлинама, но, и поред тога, угледни књижевник држи се још максиме коју су увек имали писци, путовође кроз живот и време: упознајмо своју прошлост, разумимо време у коме живимо и назначимо на основу тога путеве у будућности.
Изванредан одабир приређивача Петра Жебељана даје кратки преглед историјских личности кроз форму кратке приче, често анегдотске форме, те су отуда лако читљиве и дуже се памте. Могло се ићи у даљу прошлост, али и у више деценија које су уследиле после српских устанака (1804 - 1815), јер је и пре и после ослободилачких и прекретничких подухвата у борби Срба против страних завојевача било јунака. Ово је и прилика да се неко други подухвати историјске грађе и да на овакав начин покуша приближити прошлост свога народа, своје претке како би се нови нараштаји угледали на светле примере из српске историје, њихово јунаштво, спремност на жртву за другога, несебичност, одрицање од материјалних добара и новца зарад заједничких потреба. Путоказ и за наш живот је великодушност и милосрђе тих јунака, истинољубље, гостољубље, умне речи неписмених сељака, примери поштења и других патријархалних вредности и заборављених обичаја.
Србија је мала земља у којој су живели и живе велики људи. Прве странице ове књиге посвећене су вожду Ђорђу Карађорђу Петровићу и кнезу Милошу Обреновићу, а потом великом броју њихових сарадника, мање познатим саборцима који су великим жртвама, ретком храброшћу и истрајношћу допринели величини и значају Првог и Другог српског устанка.
Кратке, изабране приче у књизи казују о значајнијим војводама и познатијим устаницима: Проти Матеји Ненадовићу, Станоју Главашу, Хајдук Вељку Петровићу, Васи Чарапићу, Поп Луки Лазаревићу, Узун Мирку Апостоловићу, Танасију Чарапићу, кнезу Теодосију и кнезу Аксентију Миладиновићу... Али књига казује и о обичним људима мегданџијама: Јовану Курсули, Милутину Петровићу (невољном мегданџији), Михаилу Глувцу, Милисаву Дробњаку и кнезу Максиму Рашковићу. Читамо и о обичним борцима (десет изабраних), али и о онима које не можемо сврстати ни у војводе ни у хајдуке попут Филипа Вишњића, Љубице Обреновић, Чучук Стане, Ивана Кнежевића – кнеза од Семберије, Петра Ичка, Ђуре Милутиновића и Јанка Ђурђевића.
Књига се не може читати брзо, јер се сваки живот овде испричан проживљава неки дан дуже од читања. Сабор јунака представља јединствен историјски саборник за чије приређивање је књижевник Петар Жебељан уложио велики труд. За читаоца су тако нова сазнања о тополивцима, тобџијама и пушкарима: Немцу Мати, Милисаву Петровићу Таузенкинстлеру, Јовану Петровићу - ковачу, Томи Милиновићу Морињанину, Петру Уровчанину и Живану Бановићу.
Књига Сабор јунака треба да дође до руку и оних читалаца који мало знају или уопште не знају ко су били и какви су били ти наши преци – мегданџије, често и наши заточници који су се тукли у љутим бојевима. Нису само они наши заточници, него су то били и људи из редова монаштва наше Свете Цркве: Хаџи Рувим – архимандрит манастира Боговађе, Мелентије Никшић, Хаџи Мелентије Стевановић, Хаџи Ђера – архимандрит моравички, Арсеније Гаговић – архимандрит манастира Пиве, Атанасије Гаговић – прота буковички, ђакон Авакум и Пајсије Ристовић – игуман манастира Трнаве.
Поред одељка о ученим људима, ту је и одељак о доласку Руса – о руском генералу Ивану Ивановичу Исаијеву, грофу Орурку – руском пуковнику, Никићу – козачком пуковнику и Спиридону Филиповићу – српском архимандриту носиоцу руског високог одликовања. На крају књиге нашле су се и архаичне речи, али и варваризми из неких језика који су ушли у лексички фонд српског језика на размеђи 18. и 19. века.
Као изворници при писању ове књиге у највећој мери су коришћени текстови из Поменика Милана Ђ. Милићевића, краћи одломци из Мемоара проте Матеје Ненадовића, текстови историјских списа, сведочења Јанићија Ђурића, Гаје Пантелића, Петра Јокића и Анте Протића, затим Лазара Арсенијевића Баталаке, и грађа коју су сакупили и обрадили Миленко М. Вукићевић, Константин Ненадовић, Гедеон Ернест Маретић и други, као и текстови наших савременика Ненада Љубинковића, Мирјане Дрндарски, Бранка Златковића, Владете Коларевића, Романа Мулића.
Сабор јунака или, како пише у поднаслову, Преци, наши ослободиоци из времена Првог и Другог српског устанка, још један је чувар је наше националне свести и сећања српског народа. Свакако ће наћи пут до срца младих, али и свима који пожеле да сазнају о богатој и бурној прошлости у времену Првог и Другог српског устанка.
Пишем, дакле постојим и читам, дакле постојим - нека буде наш пут и са Сабором српских јунака приређивача Петра Жебељана, у издању Лагуне, и нека буде пут свакога ко стреми истинским и вишим вредностима, културним и духовним.
Зорица Зец
извор: www.spc.rs
Нема коментара:
Постави коментар