Света Гора у спокоју и миру,
као плашт, ноћ се прострла тамна,
звезде као паљенице на небу,
чувају успомену на времена давна.
Само ћук својим гласом пара тишину,
таласи мора омивају стене,
као умиљато дете, занешено игром,
када грли мајци скуте њене.
У Светој тишини, као неми сведок,
Хиландар поносито стоји,
све туге и радости Српскога рода
у дане, године и векове броји.
Све је тако тихо, чемпреси, маслине,
чак и дивље звери утонуле у сан,
чекају прве на обзорју зраке,
да небеским сјајем најаве нови дан.
Само кандила у Светињи горе,
по зидовима лелујави остављају траг,
у тишини савршеној,
монаси припрати Лазаревој ступају на праг.
Нечујно, молитвено и тихо,
за монасима у Храм, улазе и ходе
пристигла браћа из српских земаља,
Светињи у походе.
У наосу храма, на игуманском трону,
наша Пресвета Мајчица,
у величанственој лепоти и сјају,
Богородица Тројеручица.
Пред Владичицом на колена се пада,
молећи за благослов, утеху и помоћ,
велика метанија пред неугасивим кандилом,
необоривом стубу и вере моћ.
Сваку муку, јад и тугу
раб Божији пред Пресветом излива,
пред Заштитницом,
скрушено моли за милост Бога жива.
„Пресвета Мајко Богородице,
Пречиста Владичице и Мајчице наша,
Моли Сина Твога да услиши молитву моју,
јер грехова је моја препуна чаша.
Теби се поверавамо, Теби срце предајемо,
у Теби тражимо спас,
молимо те и преклињемо,
Пресвета Богородице, спаси нас.“
Дамари бију, уздаси, грло се стеже,
то покајања ниска бисера се ниже,
кроз ноћ тамну, невештаственом стазом
молитва до Небеса стиже.
Чује Господ јауке срца многе,
из перивоја Пресвете Мајке Своје,
то се блудни син своме Небесном Оцу враћа,
вапај за опроштајем то је.
Грли Отац сина свога, облачи му хаљину нову,
прстен ставља му на руку,
на ноге обућу, утешно му сузе брише,
са грешних плећа тешку скида муку.
Док јутарњег сунца зраци
упловљавају кроз прозоре Светог манастира,
Небеска литургија се служи,
предукус вечите среће, лепоте, спокоја и мира.
Светом тајном покајања и исповешћу очишћен,
раби Божији у себе Светињу примају,
Свето причешће, то је Васкрс душе,
то покајани поново Живог Бога у себи имају.
„Мртав беше и оживе, изгубљен беше и нађе се“,
хорови анђела и људи поју,
то небо и земља славе победу душе Хришћанске
над грехом у страшном боју.
Свети Хиландар у непрестаној вековној молитви,
тајну свачије душе крије,
под своје окриље, велике и мале,
преведне и грешне, испраћа и дочекује.
Многе су стазе светогорске,
по којима су ходили знани и незнани и оци свети,
сада њима ми корачамо,
то је благослов Божији, што крила души даје да полети.
О, Господе Исусе Христе, Боже наш,
Свемилостиви, Човекољубиви и Благи,
подај нам још сусрета са светињама светогорским,
те сусрете души драги.
Да нам срца затрепере, у грудима стане дах,
да иштемо лепоту Царства небеског,
да нам стазе Светогорске буду пут
ка Царству вечитог и непролазног.
Мирослав Ђорђевић, председника Црквене општине
јагодинске, након посете манастиру Хиландару
извор: Каленић, бр. 6, 2019.
 |
| riznica.hilandar.org |
Нема коментара:
Постави коментар