ПЕТИ ГЛАС

Ти глас си туге, и веље штедроте
Но често играш, у доброме ритму
Музички зналац, што уметност позна,
Зна да к'о искра међ' искарњим блисташ?
По реду пети, но изнад си свију
А име ти је Искарњи Први.

Звучни запис преузми овде: soundcloud.com

Часове византијског појања при Православном духовном центру "Владика Николај Велимировић" у Краљеву 
и манастиру Вазнесење (Овчар Бања) воде хоровођа Никола Попмихајлов и појци Српског византијског хора "Мојсије Петровић", Београд

   Гласови од првог до четвртог воде порекло од четири античка модуса, Дорског, Лидијског, Фригијског и Миксолидијског. Они се стога називају изворним или аутентичнима гласовима. Ипак, ова четири гласа чине само половину православног осмогласника. Преостала четири гласа настала су као својеврсне копије, односно плагијати изворних гласова. 
   Гласови од петог до осмог се зато називају изведеним односно палгалним, а у словенској традицији до 18. века називали су се искарњим гласовима. По овој класификацији ови гласови се називају: Искарњи првом, Искарњи другом, Тежак и Искарњи четвртом.

   Пети глас се сматра тужним гласом. Али та туга није неутешна. Он у души буди осећај радосне туге и преданости Богу. Слушајући мелодије овог гласа ми се лично обнављамо и доживљавамо лично мало васкрсење. Због тога не само тропар Пасхе „Христос васкрсе“, већ такоће и велики део службе Васкрса пева се у петом гласу. На тај начин се наглашава прелазак са Крста у Васкрсење, из туге у радост.
   Карактер овог гласа варира у зависности од појединачног напева. Штавише, понекад је његов карактер заиста празничан и радостан, а други пут изражава страдање и жалост.

   Никола Попмихајлов
   извор: pouke.org