 |
| фото.: З.Шапоњић |
Ми и данас устадосмо живи,
о, Господе, света и вечности,
нек с мирисом јутарњега цвећа
глас се дигне наше захвалности.
Ти и данас свој благослов спусти
на свет читав, нек се срећно буди –
у ваздуху птица што Те слави,
рибе у води и на копну људи!
Нек оплоди ново сунце њиву,
ратаровим знојем орошену,
да обилном сиромашак храном
трпезицу види покривену.
Kроз пустару путника спроводи,
а морнара чувај на пучини,
да доспеју крају пута свога,
те их здраво дочекају њини.
Тамну душу, што освету кује,
о разгали, намеру јој смрви,
и задржи убојици руку
да се братском не умрља крви.
Сатрвена срца која цвиле,
Ти утеши, излечи им рану,
ил одржи, барем да у понор
очајања црног не упа`ну.
А на оне, што уздишућ` грешни
с нам` заједно вичу Ти: Опрости !
смилуј се излит милосрђе Твоје,
да одахну сваке гриже прости.
Kо дан овај тако још нек многи
затекну нас живе, Господине,
али сваки у делима светим
нека Тобом благословен мине.
А последњи дан кад нам осване,
Ти га тихо над нама затвори,
па од греха очишћеној души
вечних дана дворове отвори.
Пјесма је позната и као „Kалуђерска Химна“
извор: iskra.co
Нема коментара:
Постави коментар