Патријарх Kирил је рекао да се данас васељенска црква налази у изузетно специфичном положају. Ништа слично у историји православља, у последњих неколико векова, није било. Чак ни онда када се православни Исток налазио под влашћу отоманске Турске, њен утицај на укупно Православље је балансирала снага Руске империје, и наша браћа су знала да постоји покровитељ и заштитник Православља – то је света Русија.
Променио се историјски контекст, и Русија као световна држава сада не може да има ту исту улогу. При најбољем односу према делатности Руске Православне Цркве држава се не меша ни у наше унутрашње послове нити у нашу спољашњу делатност, коју ми вршимо искључиво у складу са канонским правилима.
Али, у исто време, када је Руска Црква добила потпуну слободу, ми смо са жаљењем принуђени да констатујемо да се предстојатељи неких Помесних Православних Цркава налазе, не само под утицајем, већ скоро и под влашћу одређених световних снага.
На нас су десетинама година вршили притисак. Притискала нас је сва моћ атеистичке државе, сва политичка снага, власт, специјалне службе. Али ми смо издржали тај притисак! Међутим, данашња криза у православљу је пројавила несумњиву слабост неких Помесних Цркава. По милости Божијој, нијесу сви архијереји у тим Црквама погазили каноне. Ми знамо, да се велики број других Помесних Цркава чврсто држи канонског поретка, посебно признање заслужује позиција Јерусалимског Патријарха који не допушта расколницима да служе код Гроба Господњег, што би била катастрофа за Васељенско Православље.
Велика искушења су задесила данас Српску Цркву. У Црној Гори, малој земљи где се увијек његовао посебан однос према Русији, донешен је закон, сагласно ком ће сва црквена непокретност прећи од канонске црногорске епархије, Српске Православне Цркве, у руке расколника. Епархијски архијереј, владика Амфилохије, бори се за Православље, он није приклонио главу пред расколницима, али ни ми не треба да ћутимо, при том не само са нивоа Московског Патријархата или Одела спољних црквених веза. Ми морамо бити солидарни са владиком Амфилохијем. Ми треба да осудимо одузимање храмова и сваки покушај државних власти Црне Горе да одузимају имовину од канонске Цркве . И ето, то се дешава у срцу Европе, оне исте Европе, која је декларисала, као и Сједињене Државе, принцип одвојености цркве од државе! Дешава се, принцип световне државе се лако руши ради одређених политичких циљева, између осталог, несумњиво, борба са Русијом.
Данас нико не сме да остаје по страни у односу на све што се дешава у Православном свету. Треба слати писма подршке владици Амфилохију, изражавати му нашу љубав, говорити о томе, да Руска Православна Црква остаје заједно са православнима у Црној Гори. Веома је важно, да они који страдају данас у Црној Гори, осећају подршку наше Цркве. И исто као што ми можемо и треба да пишемо писма критике у Kонстантинопољ, да упозоравамо Грчку јерархију о недопустивости нарушавања јединства Православља.
Зашто смо ми тако убеђени да је на нашој страни истина? Због тога што се ми не уклапамо ни у какве политичке циљеве и не осећамо никакав политички притисак. Ми полазимо искључиво из принципа канонског права. А каква може бити истина у Kонстантинопољу, који се грубо меша у јурисдикцију друге Помесне Цркве, који самовољно скида анатему са онога, који са Kонстантинопољем нема никакву везу, и дарива „аутокефалију“ расколницима, који немају јерархијског прејемства? Русија данас води независну политику, и у Руској Цркви као што сам већ поменуо је потпуно независан поглед и на унутрашње и на спољне послове. Наравно, у том смислу се ми веома разликујемо од оних Помесних Цркава које се налазе у зависности од снага, не просто нецрквених, већ, ја бих рекао, антихришћанских. Зато данас као никада ми треба да будемо солидарни. Ми треба да разумемо гдје је истина, а где је лаж и да се молимо за нашу браћу и сестре, који пате од грубог мешања световних власти. Ми морамо бити са онима чије се цркве затварају или се предају расколницима, са онима, који страдају за правду Божију.
„Верујемо, Господ неће оставити нас, ни Руску Цркву, као ни друге Православне Цркве, уколико останемо непоколебиво верни светом Православљу. На нама као највећој Помесној Цркви света почива посебна одговорност за јединство Православља, ја бих хтио, да ту одговорност осећа и епископат и свештенство, и монаштво, и цели наш верни народ.“, закључио је патријарх Kирил.
Са руског: протојереј Остоја Kнежевић
извор: mitropolija.com
Нема коментара:
Постави коментар