Сва путовања воде на крају к нама самим
Већ више недеља заредом хиљаде и хиљаде људи широм земљиног шара налазе се у номадским сеобама, збегу од рата, глади, сиромаштва или политичке самовоље. Има и оних који у оваквим цикличним миграционим струјањима виде успостављање хомеостатичне равнотеже насељености у свету.
О избеглицама је, из различитих разлога, и у Библији реч. Најистакнутији пример ”политичког избеглиштва” је несумњиво Спаситељ сам, кога еванађелист Матеј већ од почетка свог живота описује као угроженог младенца. Он мора са својим родитељима да бежи у Египат да би избегао гнев и насиље цара Ирода.
Сасвим други познати ”избеглица” из Старог Завета је праотац Израиља Јаков. И он мора главом без обзира преко ноћи да напусти очев дом, али, за разлику од данашњих избеглица, он сам сноси одговорност за свој тешки положај. На самртној постељи свога оца Исака добиће, уместо свога старијег брата Исава, препреденошћу благослов за прворођеног. Пошто је Исав осујећен у својој природној предности примогенитета и очинског обећања, у срџби припрема освету, и Јаков мора да стрепи за свој живот и упућује се, сходно савету мајке Ревеке, на пут своме ујаку Лавану, у родитељску кућу своје мајке.
Јаков сања о лествици
На том путу, са грехом на плећима, усред ноћи у пустињи, са каменом под главом, сања он чувени сан о лествици између неба и земље. Али то није све. На путу ће обмањивач Јаков добити благослов Свевишњега: „Ево ја сам с тобом, чуваћу те куда год пођеш, и довешћу те натраг у ову земљу, јер те нећу оставити докле год не учиним што ти рекох“ (1. Мој 28,15).
Двадесет година доцније ће Јаков поново морати да напусти свој дом, овога пута у обрнутом смеру, ка својој отаџбини. Обманути обмањивач ће искусити на сопственој кожи махинације свога таста. У међувремену је стекао све што се може стећи: успех, богатство и велику породицу са много порода. Једно је, ипак, још недовршено: помирење са својим братом Исавом.
Сусрет са сопственом тамном страном
У овом критичном моменту сусретне га Бог, овога пута спојеним са борбом на живот и смрт, сву ноћ до свитања, у којој није било победника. Јаков ће храмајући из те борбе изићи ојачан и благословен: убудуће ће се звати Израиљ, односно ”Божји борац”, јер се борио и са Богом и са људима и из њих изишао као добитник. Јаков је најпре са самим собом борбу водио. Још истог јутра се сусрео са Исавом, указавши му своје поштовање. Овај му, већ заморен од срџбе, нуди мир.
Ми не можемо да бежимо. Ма колико се налазили на путу, ти путеви најзад нас воде к нама самима. Морамо да се суочимо са последицама нашег делања, и то може бити љута борба. Таква је борба – уколико добро протекне – без победника и побеђеног.
Са Јаковом бисмо се могли надати да ће нас Свевишњи, у нашем сусрету са сопственом тамном страном, пратити са благословом. Или као што псалмопевац Давид у псалму 139, 7-12 вели:
”Куда ћу поћи од Духа Твога,
и од лица Твога где ћу побећи?
Ако узиђем на небо, Ти си тамо;
ако сиђем у ад, присутан си;
ако узмем крила своја ујутро
и настаним се на крајевима мора,
и тамо ће ме рука Твоја водити,
и прихватиће ме десница Твоја.
И рекох: Еда ли ће ме тама погазити,
и ноћ (бити) светло у уживању моме?
Јер се тама неће помрачити од Тебе,
и ноћ ће као дан просветлити се;
као што је тама њена, тако је и светлост њена.”
Протођакон Зоран Андрић, Минхен
извор: www.spc.rs
Већ више недеља заредом хиљаде и хиљаде људи широм земљиног шара налазе се у номадским сеобама, збегу од рата, глади, сиромаштва или политичке самовоље. Има и оних који у оваквим цикличним миграционим струјањима виде успостављање хомеостатичне равнотеже насељености у свету.
О избеглицама је, из различитих разлога, и у Библији реч. Најистакнутији пример ”политичког избеглиштва” је несумњиво Спаситељ сам, кога еванађелист Матеј већ од почетка свог живота описује као угроженог младенца. Он мора са својим родитељима да бежи у Египат да би избегао гнев и насиље цара Ирода.
Сасвим други познати ”избеглица” из Старог Завета је праотац Израиља Јаков. И он мора главом без обзира преко ноћи да напусти очев дом, али, за разлику од данашњих избеглица, он сам сноси одговорност за свој тешки положај. На самртној постељи свога оца Исака добиће, уместо свога старијег брата Исава, препреденошћу благослов за прворођеног. Пошто је Исав осујећен у својој природној предности примогенитета и очинског обећања, у срџби припрема освету, и Јаков мора да стрепи за свој живот и упућује се, сходно савету мајке Ревеке, на пут своме ујаку Лавану, у родитељску кућу своје мајке.
Јаков сања о лествици
На том путу, са грехом на плећима, усред ноћи у пустињи, са каменом под главом, сања он чувени сан о лествици између неба и земље. Али то није све. На путу ће обмањивач Јаков добити благослов Свевишњега: „Ево ја сам с тобом, чуваћу те куда год пођеш, и довешћу те натраг у ову земљу, јер те нећу оставити докле год не учиним што ти рекох“ (1. Мој 28,15).
Двадесет година доцније ће Јаков поново морати да напусти свој дом, овога пута у обрнутом смеру, ка својој отаџбини. Обманути обмањивач ће искусити на сопственој кожи махинације свога таста. У међувремену је стекао све што се може стећи: успех, богатство и велику породицу са много порода. Једно је, ипак, још недовршено: помирење са својим братом Исавом.
Сусрет са сопственом тамном страном
У овом критичном моменту сусретне га Бог, овога пута спојеним са борбом на живот и смрт, сву ноћ до свитања, у којој није било победника. Јаков ће храмајући из те борбе изићи ојачан и благословен: убудуће ће се звати Израиљ, односно ”Божји борац”, јер се борио и са Богом и са људима и из њих изишао као добитник. Јаков је најпре са самим собом борбу водио. Још истог јутра се сусрео са Исавом, указавши му своје поштовање. Овај му, већ заморен од срџбе, нуди мир.
Ми не можемо да бежимо. Ма колико се налазили на путу, ти путеви најзад нас воде к нама самима. Морамо да се суочимо са последицама нашег делања, и то може бити љута борба. Таква је борба – уколико добро протекне – без победника и побеђеног.
Са Јаковом бисмо се могли надати да ће нас Свевишњи, у нашем сусрету са сопственом тамном страном, пратити са благословом. Или као што псалмопевац Давид у псалму 139, 7-12 вели:
”Куда ћу поћи од Духа Твога,
и од лица Твога где ћу побећи?
Ако узиђем на небо, Ти си тамо;
ако сиђем у ад, присутан си;
ако узмем крила своја ујутро
и настаним се на крајевима мора,
и тамо ће ме рука Твоја водити,
и прихватиће ме десница Твоја.
И рекох: Еда ли ће ме тама погазити,
и ноћ (бити) светло у уживању моме?
Јер се тама неће помрачити од Тебе,
и ноћ ће као дан просветлити се;
као што је тама њена, тако је и светлост њена.”
Протођакон Зоран Андрић, Минхен
извор: www.spc.rs
И где да бежим кад : ''Са Јаковом бисмо се могли надати да ће нас Свевишњи, у нашем сусрету са сопственом тамном страном, пратити са благословом. Или као што псалмопевац Давид у псалму 139, 7-12 вели:
ОдговориИзбриши”Куда ћу поћи од Духа Твога,
и од лица Твога где ћу побећи?
Ако узиђем на небо, Ти си тамо;
ако сиђем у ад, присутан си;
ако узмем крила своја ујутро
и настаним се на крајевима мора,
и тамо ће ме рука Твоја водити,
и прихватиће ме десница Твоја.
И рекох: Еда ли ће ме тама погазити,
и ноћ (бити) светло у уживању моме?
Јер се тама неће помрачити од Тебе,
и ноћ ће као дан просветлити се;
као што је тама њена, тако је и светлост њена.”
И зашто да бежим од мог Господа? Он је Снага моја, Надање моје, Он спас мој!Зашто да бежим од Господа?