Преподобни оци, Игумане господине Методије и остала браћо и
оци нашег Светог, Царског, Патријаршијског и Ставропигијалног Манастира
Хиландара на Светој Гори, нашој Смерности љубљена чеда у Господу, вашем
Преподобију да буде благодат и мир од Бога, а од нас Патријарашки благослов и
опрост.
Са великом радошћу, наша Мајка Света Христова Велика Црква
је обавештена 12. септембра ове године, преко Свештене општине, бр. протокола
146, послатим писмом од вашег љубљеног
Преподобија, о испуњењу двадесет и пет година од поновног установљења
општежитељног устројства, одлуком и благословом Мајке Цркве преко
Патријаршијског и Синодског печатираног писма, у свештеном обиталишту Светог
Саве, том знаменитом споменику многострадалног српског народа на Светој Гори –
Светог, свакако, Манастира Хиландара, који је под канонском и духовном
јурисдикцијом наше Васељенске Патријаршије, поводом чега је и годишњица, па
због овог благословеног догађаја ваше Преподобије моли за наше Патријарашке
молитве и благослове.
Установљење општежића Светог Манастира Хиландара било је
резултат дуготрајних покушаја Васељенске Патријаршије преко њених Егзархата,
као и наших сталних подстицаја, да се поврати институција општежитељства на Светој
Гори, „која је између света и небеских (бића)“, по Светом Григорију Палами. А
полазна тачка и надахнуће за то је био црквени дух апостолског и отачког
општежића, као и дубоко осећање заједнице у једном Телу Христовом, „на окупу“,
свих који живе у једној братској киновији.
Свети Василије Велики, проповедајући о тајни општежитељног
манастирског живота, каже: „Прво се, дакле, (монаси) поново враћају природном
добру, јер треба да прихвате заједницу и суживот. Јер, савршена заједница
живота је она, по мени, у којој нема приватног власништва, где сукоби мишљења
нестају, где се удаљује сваки метеж и свађа и препирка, а где је све
заједничко… где су многи један – а један није сам, већ је у многима. Шта се
може упоредити са таквим начином живота?… Људи из разних народа и простора,
подстакнути таквом савршеношћу сједињују се у једно, сматрајући се једном душом
у много тела, док се многа тела показују као органи једног мишљења…“
(Подвижничка правила, 18. слово, Патрологиа Греаца 31, 1381Ц-Д-1384А).
Мајка Црква, која свештеноиспуњава ово отачко начело,
традиционално и у првом реду у Великом Манастиру у Фанару, намерила је да
поврати, а тиме и очува, општежитељну традицију и на Светој Гори, уложивши
много покушаја, као што је и Вама познато, да се поврати и сачува аутентична
установа монаштва, као што ју је описао кападокијски светилник Свети Василије
Велики у својим Подвижничким делима. Мајка Црква је показала велико старање и
брижљиву љубав на примеру свих Светих Манастира на Светој Гори, а посебно у
историјском и древном Светом Манастиру Хиландару, који је под мудрим, тихим и
смерним вођством вашег Преподобија, Свети Игумане, украшеним многим врлинама и
скромношћу, тако да је Манастир ушао у један нови период свог историјског и
спасоносног служења.
Ово старање Мајке Цркве за Свети Манастир Хиландар посебно
је битно и због подршке и утехе, у последње време на различите начине
искушаваном, православном народу ктитора Светог Саве, јер поклоници Вашег
свештеног обиталишта из Србије у њему налазе васкрсли, добро уређени и прикладни
духовни дом, који живи вишевековним духовним манастирским наслеђем, што има за
циљ да српски народ прими на свом путу нову снагу и подршку, у драматичним и
узнемирујућим историјским збивањима, и да нађе утеху у мукама и животним
бригама и незгодама.
Историјски је посведочено да је Православна Црква икона
спасоносног присуства Господњег у свету, „у све дане до свршетка века“ (Мт. 28,
20), и да је општежитељно монаштво живи део црквеног тела, а да је Света Гора
живо, благодатно сведочанство тражења Христовог присуства. Киновијски монашки
живот је „нови живот“, откривен у Богочовечанској Личности Господа, која пружа
човеку, и генерално свету, смисао и вредност, а извире из Незалазне Вечне
Светлости, у којој је сваки православни монах позван да се подвизава и проводи
свој живот. Засигурно, поновно оживело општежитељно монаштво у Светом Манастиру
Хиландару доноси вишеструку корист његовим оцима у подвигу, али и поклоницима,
јер избрано братство сачињава још и „есхатолошку заједницу у путу“ (Свети Василије
Велики), која дише и одише непрекидном „Исусовом молитвом“, посматрајући као у
огледалу оно: „да дође Царство Твоје, да буде воља Твоја, и на земљи као на
Небу“ (молитва Господња).
Двојица Светих ктитора вашег Светог Манастира, браћа и оци,
Срби пореклом, преподобни Сава и Симеон, од царског рода Немањића, сигурно се
радују на Небесима и веселе се овој напредној промени ствари у Свештеном
Манастиру, у коме су већ видљиви позитивни резултати, а за протекло време и
посведочени од свих. Свети Манастир Хиландар живо следи јаку киновијску
традицију Свете Горе, а његова небеска заштитница Пресвета Богородица
Тројеручица, чудотворна икона која се чува у његовом Саборном храму, спречила
је даље пропадање особености овог Манастира, јер је десетлећима био мучен недостатком
људства и тешкоћама у управљању.
После усрдних покушаја Мајке Цркве и наше Смерности лично,
љубављу и стрпљењем постигнут је жељени резултат, тако да се у Манастиру сада
живи и непрестано следује киновијском, заједничком и васељенском духу Православне
Саборне Цркве, који прихвата различите облике и поштује локалне особености, и
чува јединство у различитости „по мери“, без губитка јарбола заједничког
предања. Црква посматра различите особине Православних народа не под призмом
етнофилетизма и филетизма, који су саборски осуђени, већ искључиво под светлом
и у светлу Будућег века, где је „све и у свему Христос“ (Кол. 3, 11).
Отуда, заједно се радујемо, из чесне хранитељке Мајке Цркве,
која је Кивот православног светогорског монаштва, а и лично, као духовни отац,
епископ и патријарх, посебно поводом ове ваше заиста благословене и историјске
годишњице, а вашем љубљеном Преподобију очински желимо непрекидну благодат и
благослов Богомајке, брижне Мајке сваког светогорског монаха, као и ктитора
Вашег Светог манастира блажених Саве и Симеона, као и свих, током векова
освећених, хиландарских отаца.
А безгранична милост Господа нашег Исуса Христа нека буде са
Вашим Преподобијем, да наставите непрекидно и непроменљиво ову светогорску
традицију, изражену и проживљену у општежитељном устројству, на спасење душа
ваших. Амин.
октобра 2015. године
Његова Светост Васељенски Патријарх
г.г. Вартоломеј
Превео: др Александар Стојановић
извор: www.hilandar.org
Нема коментара:
Постави коментар