Србин, Лазар ─ Црноризац и Хиландарац, родом из Призрена, 1404. године је осмислио, израдио и поставио први часовник у Русији на прочељу ступа двора Великог кнеза у Московском Кремљу. Часовник је радио без прекида пуних 217 година.
Велики кнез Василије Дмитријевич позвао је мајстора Лазара Српског, који је на његовом дворцу, иза цркве Св. Благовести, на Саборном тргу московског белокаменог Кремља, направио у лето 6912. године, индикта 12, или 1404. после рођења Христа, први механички торањски часовник.
Часовник је по потреби свога времена имао само једну непокретну сказаљку док су се дискови бројчаника са ћирилским бројевима окретали. Први диск показивао је земаљске часове док су остали показивали положаје планета. До тада је будни звонар помно посматрајући сунце и сунчаник означавао ударцем чекића у звоно само дневне часове, и то је могао да чини само када је било сунца. Ноћу би време утоноло у мрак без краја и почетка.
Одједном, доласком Лазара догодило се невиђено чудо. Није се више на ступу појављивао жив човек, већ механизам у облику човека, који је ударцем чекића означавао часове не само дневне већ и ноћне, како је записано 7. Никоновски летопис и други кратки записи сведоче пак да је Лазарев бројчаник, у исто време био и модел хелиоцентричног система.
Међутим, Лазар сигурно није био вук самотњак, који је све то сам измислио. Његов подвиг у Москви је само био ношен валом вишевековне у сабору знања јелинско-ромејске традиције и посвећене занатске вештине која се упорно преносила још од обелиска древног Мисира, па преко Алек-сандрије и њених клепсидри и Мусеона, у коме је Аристарх још у IV веку пре Христа упоређењем сенки обелиска и бунара прорачунао величину округле Земље и величину Сунца око којег се Земља окреће, затим Атинске ,,Куле ветрова“, па 24-оро врата клепсидре на Светој Софији у Цариграду чији је механизам ,,бучно тандркао“, све до предпостављене призренске часовничарске школе одакле је потекао. Претпостављена српска часовничарска школа свакако није бесловесно умножавала зупчанике чиме би се сва посвећена тајна заната сводила на слепо копирање.
Треба узети и обзир да је у Призрену боравио славни полихистор Теодор Метохит који је ту писао и подучавао Евклидове аксиоме, преносећи науку Цариградских универ-зитета, па је чврста претпоставка да је и сам Лазар био учени полихистор, јер је очигледно носио у себи оно православно, васељенско што је довело до модела хелиоцентричног ситема. Остаје још и питање које израдио часовник на двору деспота Стефана ,,чија су се звона чула на дан хода?“
извор: фб страница Призренски поменик
7) Овај часовник се, како Летопис каже, називао часомерје... Део летописа који се односи на ову проблематику, наводи нас да верујемо да је часовник звонио сам, за разлику од оних који су зависили од чувара градских кула обавезаних да у одређено време ударају маљем о звоно ради оглашавања часова (Гордана Тошић и др., 2004, 31 и 35.)
Нема коментара:
Постави коментар