Многи људи не воле јесен. Кад им ситна јесења киша пада за врат, ако нису само тужни и суморни, у стању су да мрзе цео свет. Уопште, људи данас све мање умеју да трпе. Нисмо ми у свему лошији од наших предака, па ни од оних хероја сељака који су са вером у васкрсење пре сто година кренули у Албанију, на српску Голготу, али сигурно је да све мање умемо да трпимо. Можда је то због тога што и све мање умемо да будемо захвални.
А ево, Бог нам је дао овај предивни новембарски дан да бисмо се, ако се сетимо, вежбали у захвалности. Велики је то парадокс - што више умемо да будемо захвални, то више умемо и да трпимо. А кад умемо да трпимо - умемо и да побеђујемо.
ђакон Ненад Илић, фб, 13.11.2015.
 |
| Пут до манастира Вазнесење, 10.11.2015. |
Нема коментара:
Постави коментар