САМОГЛАСНЕ СТИХИРЕ, Глас 1. (Јована Монаха)

САМОГЛАСНЕ СТИХИРЕ, Глас 1.
(Јована Монаха)

Небо и земља данас, као што је пророкова-
но, нека се обрадују! Анђели и људи нека духовно
светкују! Јер Бог се јави у телу онима који седе у мра-
ку и сенци, родивши се од жене. Пећина и јасле Га
прихватају, пастири чудо разглашавају, маги са Исто-
ка у Витлејем даре доносе, а ми, недостојним устима,
угледајући се на анђеле, хвалу Му одајемо: „Слава
на висини Богу, а на земљи мир!“ Дође очекивање
многобожаца, дође, спасе нас од робовања врагу.

Небо и земља данас су сједињени јер се Христос
родио. Данас се Бог на земљи јавио, а човек се до не-
беса попео. Данас је, због човека, видљив у телу Онај
који је по природи невидљив. Стога Му и ми одајемо
славу ускликом: „Слава на висини Богу, а на земљи
мир!“ Њега нам је донео Твој долазак, Спаситељу
наш, слава Ти!

„Слава на висини Богу“, чујем како данас у
Витлејему бестелесни певају Ономе који је изволео
да на земљи буде мир. Данас је Дјева пространија од
небеса. Засија светлост онима који су у тамии узвиси
смерне који попут анђела певају: „Слава на висини
Богу!“

Видевши онога који Му је слика и прилика због
преступа упропашћеног, Исус, нагнувши небеса,
сиђе и усели се у девичанску утробу, не променивши
се, да би кроз њу обновио пропалога Адама који кли-
че: „Слава јављању Твоме, Избавитељу мој и Боже!“

Слава Оцу и Сину и Светоме Духу.

Маги, владари из Персије, јасно увидевши да је на
земљи рођен Цар небески, светлом звездом вођени
дођоше у Витлејем, носећи биране дарове – злато,
тамјан и измирну, па падоше и поклонише се, јер ви-
деше где Безвремени лежи у пећини као новорођенче

Стихире на великом повечерју са свеноћног бденија
уочи празника Рођења Господњег.
Превео др Ненад Ристовић.

извор: Каленић, бр.6, 2015.