„Поље као ниједно
Над њим небо
Под њим небо“ (Васко Попа)
Све трагајући за својим основом
Змај тужно кружио над пољем Косовом.
Накрене крилом, травкама пожури,
Јер зачу да нашки жаморе божури.
Пољем с кога су одбегли косови
Једино божуре може да ослови.
Црвеном цвећу змај братски признаје:
Воља све слабија а снага издаје
У зла времена, клизава, погана,
Родно тло измиче змају под ногама.
Поље дотаче, Поље му помену:
„Ја сам место које не зна за промену,
Основ на земљи, ослонац небесни,
Унео Косово давно у себе си,
Са змајевитим јунацима, коњима,
И небом над њима – али и под њима,
Живи, све живљи, ако и погину,
Лете из народне у песму Попину.“
Илустрација: Младен Анђелковић
извор: klubmladihpesnika.blogspot.com
Нема коментара:
Постави коментар