Дана 18. августа, у девету недељу по Духовима, када вршимо свештени спомен на Светог свештеномученика Евсигнија и претпразништво великог празника Преображења, Његово Преосвештенство Епископ жички Г. Јустин служио је Свету Архијерејску Литургију у Храму Светог Саве у Краљеву, уз саслуживање свештенослужитеља овога светог храма. Након прочитаног Јеванђелског зачала, Епископ Јустин се као духовни пастир свог стада обратио верном народу у надахнутој беседи, коју у наставку преносимо:
– Данас смо се сабрали у овом светом храму, јер је храм обиталиште славе Божије. И коа што је све овде на земљи привремено и тежи ка савршенству ка вечности тако ми видимо како се овај храм преображава. Храм треба да буде осликан, живописан. И ми смо почели живописање у овом храму. Гради се горионик за свеће, продавница и други садржаи. А онда идемо даље, гради се црквени дом, па градимо дом културе ако Бог да у склопу овога храма. И опет, када све то завршимо и погледамо видећемо да и то није оно што би требало, опет нешто изменимо па нешто допунимо, па поправимо и тако је овде у овом животу.
Пошто је човек храм Духа Светога, ту обитава Бог у њему и човек је дужан себе да припрема и усавршава. Некада се деси да неко поверује и потпуно растави себе на просте чиниоце и сагледа да ето то што је до тада скупио ништа не вреди. Можда ће понешто отићи у темељ будућих бића и будућег човека. Наравно, његове склоности, његов темперамент остаје али се све то преображава. Јер све што радимо, увек треба да се питамо, због чега то радимо, да ли било шта што радимо тиме вршимо вољу Божију, јер Бог хоће да људи буду савршени као Бог. Ако смо ми себи поставили задатак да будемо савршени, ми ћемо онда свакога дана да вршимо смотру над нашим животом и да видимо да мењамо оно што до тада није било добро – то мора да нестаје, да одлази, то нисмо ми, нити је то део нас, а оно што је добро то да се утврђује. Рецимо, неко има љубави према светињи, нека то гаји али нека не оставља љубав према ближњима, сиротима да помогне, да утеши, ако ничим другим онда речима. Не завист, не мржња, него љубав, смирење и трпљење и све врлине Христове.
У породици, не треба деци стално говорити, није добро, ради овако, ради онако, притом ви се не мењате ништа. Чак и горе бива. Него дете ће да види да приђе и да каже, зашто ти тата и мама постите , што ви не живите као други људи у овоме свету? Јер види се онај који се труди да угоди Богу. Па ће деца рећи зашто моји другови и другарице раде то и то, а ето ви мени забрањујете? Дете, не забрањујем ја то теби, како каже Јован Јовановић Змај: „Кад одрастеш кас`ће ти се само“. А док не одрасту ви сте одговорни за децу вашу, и речју и делом. Немојте да причате сину: немој да пушиш, немој то и то он после узме и запали цигару, немој да пијеш, он први пије и тако даље и тако даље. Будите пример својој деци, а тај пример ви имате где да научите – у Цркви . Слушамо свакога дана Јеванђеље, слушамо шта је Господ чинио и шта чини за нас и шта тражи од нас. А онда имамо примере и из рода нашега, како су живели Свети Симеон и Свети Сава и Симон, како су живели мученици који су исповедали Христа. Како су живели велики краљеви и велможе који су помагали Цркви и народу а тиме помогли и себи и ево они су записани у књизи живота.
Дакле, све што радимо, све што чинимо немојте много да гледате шта каже свет. Свет данас каже једно, сутра сасвим друго. Данас ће вас једни хвалити на сва уста а сутра ће ти исти да отворе уста на вас. Немојте то да гледате, јер то је мњење овога света. Гледајте шта ће Господ да каже и кад чините нешто шта Господ мисли о томе, да ли ће вас Он похвалити или неће ништа говорити, само ће писати по прашини. Е то је Господ, неће да нас кажњава истог момента, чека дуго јер је дуготрпељив, јер је човекољубив, јер је створитељ свега видљивог и невидљивог и Он се не бави краткорочним, животним питањима нашим. Он зна свакога од нас, зна наше способности, наше склоности треба и ми то да сазнамо да бисмо могли да истакнемо Богу оно што имамо, а да мало прикријемо оно што немамо и да кажемо: Господе ти знаш да то што ја прикривам од тебе и других, то треба да исправим мало по мало. Да се преображавамо и да будемо синови светлости, да нас свет позна јер смо ми светлост овога света и да тако прославимо Оца нашега који је на небесима.“
Владика Јустин је беседу завршио благословом обративши се верном народу: „Нека Господ мира, љубави и утехе буде са свима вама и да вам помогне да пошаље слуге Божије које су Њему служиле, да и нама послуже да нас уведу тамо где нема више размишљања шта говори свет, него где је наш живот већ овде на земљи, предукус раја. Када то говорим то су многи већ доживели, велики старци Порфирије, Јаков и Пајсије. То су увек говорили „καλό παράδεισο“ добар рај, свакоме желе добар рај, рај овде на земљи. Јер то када човек доживи, онда га више није брига шта ће свет да каже: Ти у твојим ципелама старим си већ 3 године, деца ти иду овако или онако. Нека иду како иду, нека само иду правим путем Божијим. Нека Господ Бог буде са свима вама. Амин !“
Душан Дуњић, студент теологије
извор: eparhija-zicka.rs
Нема коментара:
Постави коментар