Празник Успенија Пресвете Богородице, Велика Госпојина, обележена је литургијом и резањем славских колача у цркви Успења Пресвете Богородице у Ораховцу, подигнутој на старим темељима, давне 1859.године. Мноштво народа је испунило овај храм, једини у граду Ораховцу, а Литургију су служили парох великохочански протојереј ставрофор Миленко Драгићевић, парох ораховачки јереј Веља Стојковић и ђакон Милан Станојевић из Ораховца. Стотинак верника, који су постили Госпојински пост, се причестило, а међу њима је највише било деце. На челу свечане литије око цркве ишла су дечица радосно носећи свеће и иконе.
После освећења водице, освећени су и славски колачи. Ове године је на радост присутних било два домаћина који су колаче и жито принели и то Лазар Казић и Маријела Цекић са укућанима, а за наредну годину јавили су се Веска Мајмаревић, Саша Јовичић и Љубица Илић. И стари и нови домаћини су из Ораховца.
- Са посебном радошћу се окупљамо на данашњи дан када су срца наша и душе наше испуњене именом Пресвете Владичице наше Богородице, која је родила, малог Богића, Господа нашега Исуса Христа - рекао је парох ораховачки Веља Стојковић у беседи наглашавајући да се на овај празник Богородичиног Успења највише људи окупи у ораховачком храму и да су сви срећни, јер се на литургији радују са Господом:
-Радосни смо јер се на литургији причешћујемо и сједињујемо са Господом и тако носимо самога Господа у срцима нашим. Једна црквена песма каже ,, блажени су чистога срца“, а ми срца наша чистимо добрим мислима, добрим жељама, и добрим делима, јер само тако показујемо да наша вера није вера приче и филозофије, него вера живота.
Отац Веља је казао да је радост већа ако знамо да је Ораховац прошао Голготу и страдања:
-Радост је још већа ако знамо да је Ораховац прошао кроз велику и тешку Голготу, али то је Господ хтео да покажемо какви смо према нашим светињама, нашим коренима и према постојбини наших предака и колико смо жељни и вољни да останемо ту где јесмо. Господ је тај који никад свој народ не оставља, Господ даје снаге да се све преброди и зато треба да се што чешће и у већем броју окупљамо око наших храмова.
У црквеној сали, која је изграђена и добрим делом опремљена уз помоћ Православног Удружења ,,Свети Сава“ из Новог Сада и организације ,, Наши Срби“ из Чикага, је припремљена трпеза љубави за све окупљене.
Цркву Успења Пресвете Богородице краси прелеп иконостас и старе иконе које својом лепотом задивљују посетиоце из разних делова света који долазе у Ораховац. На иконостасу је поред иконе Богомајке, осликано и Њено Успење. Небројано пута су се после молитве у овоме храму дешавала чудесна исцељења и небројено пута је Мајка Божја услишила молитве оних који су јој се обратили што сведоче и бројни дарови и накит којим је икона окићена. У периоду од 1999.године наовамо, ова црква је више него икад постала уточиште и утеха православним житељима овога града. Око себе је сабрала преостали српски живаљ Ораховца и штити га од разних невоља и мука метохијске свакодневице. Иако се број Срба, од 3000 пре рата, смањио на једва неких три стотине који живе у делу око саме цркве данас, ова светиња је недељом и празницима и даље пуна и са њеног звоника се звук звона разлеже овим делом метохијске котлине.
извор:
www.pravoslavie.ru
Нема коментара:
Постави коментар